Svedoci smo da su savremene tehnologije svakim danom sve prisutnije u poljoprivrednoj proizvodnji. Iako možda zvuči kao naučna fantastika, ali za deset godina većinu poslova na njivama i u plastenicima obavljaće roboti. Ljudi će biti angažovani u nadzoru proizvodnje i vođenju ekonomije, a ko bude ovladao novim tehnologijama imaće stabilniju, kvalitetniju proizvodnju a samim tim i bolje prihode.
Da ovo nisu samo snovi onih sa bujnom maštom potvrđuje dr Aleksandar Rodić naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku u Institutu „Mihajlo Pupin“ u
Beogradu. Pravi čovek na pravom mestu spreman da, ukoliko bude razumevanja i potrebnih investicija, srpsku poljoprivedu uvede u novu i, možda, u ovom trenutku potpuno nezamislivu budućnost koja je tu na korak od nas.
Još kao dete gledajući naučno – fantastične filmove zainteresovao se za robotiku. U pitanju je izazovna i izuzetno interesantna naučna disciplina koja zahteva široka znanja od bioloških nauka, fizike, matametike pa do primenjenih, tehničkih nauka. Završio je Mašinski fakultet a zatim magistrirao i doktorirao na Elektrotehničkom Univerziteta u Beogradu.
– Od početka sam se usmerio ka automatici i robotici. Tako danas, već trideset dve godine, se bavim robotikom u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu gde rukovodim Centrom za robotiku a takođe sam angažovan i kao profesor na Doktorskim studijama na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu gde držim predmet „Autonomni robotski sistemi bez ljudske posade“. Volim ovu naučnu oblast i trudimse da kod mladih (studenata i istraživača) probudim entuzijazam i želju da se dokažu u ovoj oblasti nauke za koju kažu da je budućnost naše civilizacije – kaže za Agrobiznis magazin dr Rodić.
Njegovi projekti već imaju i primenu u praksi, konkretno u agrarnoj proizvodnji.
– Poljoprivreda je u Srbiji jedna od strateški najvažnijih privrednih grana kojom se bavi i od koje živi više od milion stanovnika u našoj zemlji. Iako imamo odlične prirodne uslove za bavljenje poljoprivredom, ona se suočava s mnogo problema. Jedan od gorućih problema je veoma nizak procenat navodnjavanja obradivih površina (manje od 3%). Drugi problem je često nekontrolisano i nestručno korišćenje pesticida i đubriva što u dužem periodu uništava biološku vrednost zemljišta. Ne samo što se uništavaju prirodni resursi (zemljište, voda i energija) već to direktno utiče na prinose, kvalitet i cenu proizvodnje – kaže nas sagovornik koji je osmislio sistem za „pametno korišćenje zemljišta“ koji je namenjen malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima (do 10
hektara zemlje) kojih je više od 93 posto u Srbiji.
– Suština primene postrojenja je da omogućava daljinski komandovano navodnjavanje (od kuće) uz racionalno trošenje vode, dohranjivanje (fertilizaciju) kroz
sistem navodnjavanja i korišćenje energije sunca i vetra za pokretanje pumpnog postrojenja. Iako se radi o tehnološki sofisticiranom sistemu, on je ekonomski održiv, pristupačan korisnicima uz subvencije ministarstva ili lokalne samouprave. Očekuje se njihovo masovnije korišćenje jer ovi sistemi sami sebe otplate već posle dve do tri godine, a radni vek im je 30 godina. Zbog pogodnosti koje pruža godišnja ušteda je i do 5000 evra – kaže ovaj vrsni naučnik. Jedan takav sistem već je postavljen u junu 2018. ataru sela Belegiš na porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu jednog mladog domaćina.
– Pre postavljanja našeg sistema on je svoje useve na 3, 4 hektara navodnjavao posredstvom dizel agregata snage 5 kilovata i pumpom od 3 kilovata. Dnevno je agregat radio 5-6 sati uz potrošnju u proseku 10-12 litara goriva. To su bili veliki troškovi. Uz to je njiva udaljena 3,5 km od domaćinstva gde živi, pa je tri do četiri puta dnevno morao traktorom da dolazi do svoje njive da bi kontrolisao i dopunjavao strujni agregat i sistem za navodnjavanje (kap-po-kap i sa rasprskivačima). Kada je instalirao naš daljinski sistem za pametno korišćenje zemljišta, sve je mogao da radi od kuće sa svog mobilnog telefona. Uređaj je bešuman, može se programirati da se sam uključuje po potrebi, a na njega su povezani bežični senzori postavljeni u zemljište koji mere vlažnost, temperaturu i pH vrednost. Mere se mikroklimatski parametri na lokaciji (temperatura, vlažnost, pritisak) a na osnovu ovih pokazatelja zemljišta i vazduha može se predvideti pojava biljnih oboljenja na usevima i shodno tome na vreme preduzeti zaštitu bilja. Kao rezultat, dobija se napredniji usev i bolji prinos
uz manji utrošak zaštitnih fito-preparata a time i zdravija hrana. Primenom ovog sistema već u prvoj sezoni je ostvario značajnu dobit, a u drugojgodini je otplatio investiciju i odlučio se da proširi kapacitet – otkriva dr Rodić i dodaje:
– I ne samo to. U avgustu u jeku poljoprivredne sezone naš domaćin je priuštio sebi i svojoj porodici da ode na odmor na more i bez obzira na daljinu nije imao problem sa upravljanjem sistema. Tako nešto je ranije bilo nezamislivo. Ovo otvara potpuno nove perspektive u savremenoj proizvodnji malih i srednjih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Doktor Rodić učestvovao je i u patentiranju solarnog koncentratora, koji se može koristiti u sistemu daljinskog grejanja i hlađenja.
– Solarni koncentrator energije je patentirani uređaj za korišćenje toplotne energije sunca (energije infra-crvenog zračenja). Ovo je novi proizvod na domaćem tržištu i spada u red najefikasnijih energetskih uređaja čija primena može da se očekuje, kako u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji (za grejanje plastenika i staklenika, staja, farmi pilića itd.) tako i u sektoru prerade gde god je potrebna velika količina toplotne energije za termičku obradu sirovina (mlekare, mesna industrija, proizvodnja sokova i konzervirane hrane). Koncentrator energije radi na sledeći način – sunčeva toplotna energija
se uz pomoć velikog paraboličnog ogledala reflektuje u fokusnu tačku (sferni prijemnik toplote) odakle se „sakupljena“ energija cirkulacionom pumpom odvodi do potrošača (tehnološkog procesa). Višak toplotne energije se može uskladištiti u podzemne rezervoare energije i koristiti u zimskom periodu za grejanje. Mlekare, industrija mesa i industrija konzerviranog voća i povrća su potencijalno najveći korisnici ovih solarnih postrojenja. Stepen korisnog dejstva koncentratora je oko 80% i korišćenjem u dužem vremenskom periodu mogu se ostvariti ogromne uštede u troškovima energije. Ako se koristi
za grejanje plastenika, staklenika, staja i farmi prinosi i kvalitet proizvodnje se može višestruko uvećati.
Izvor: Agrobiznis magazin
