Proteklih decenija naši zemljaci su odlazili „trbuhom za kruhom“ ili kako bi neki rekli „preko bare“ kako bi ostvarili svoj američki san. Ređi primer jeste povratak iz Amerike i život u Srbiji kao u američkom snu. Takav život vode dva brata blizanca Marko i Luka Maksimović, koji su se odrekli života u Los Anđelesu i nastanili sa svojim ocem Časlavom, u Božurnju kod Topole. Na nekoliko lokacija u Božurnji i okolini ovi vredni momci zasnovali su proizvodnju borovnice. Najstariji zasad je u četvrtoj godine a najmlađi tek podižu. Pored proizvodnje Maksimovići se bave i uvozom sadnica i repromaterijala ali i plasmanom borovnica i to uglavnom na holandsko tržište. Za svaki uspešan biznis pa i borovnicu treba imati i ulagati u marketing što će u budućnosti doneti i nova tržišta. Svoj prvi zasad podigli su 2015. godine. Njegova površina je 1,5 h i 3.300 sadnica. Sada imaju dva hektara, a podižu nova tri hektara. Luka Maksimović zajedno sa mladim inženjerima poljoprivrede radi rezidbu na najstarijem zasadu. I sam kaže da je tokom vremena učio i naučio rezidbu borovnice koja nije komplikovana ali zahteva značajno iskustvo:
„Mislim da smo prošle godine zasad opteretili sa previše roda tako da sam za ovu godinu odlučio da rezidbom dostignemo prošlogodišnji nivo tako da
biljci damo vremena da se lepo formira i da imamo plodove dobre krupnoće“.Dok smo razgovarali o stanju na tržištu i aktuelnim radovima, Marko Maksimović
je koordinirao uvoz repromaterijala a po završetku nastaviće da sa bratom orezuje zasad. On smatra da značajnu ulogu u proizvodnji borovnice ima prihrana i zbog toga je odlučio da prihranu nabavi iz Engleske: „Sistem smo programirali tako da se zasad zaliva četiri puta dnevno po petnaest minuta“. Proizvodnja borovnice dobija sve više na značaju tim pre jer je potrošnja ovog voća u Evropi daleko ispod američkog proseka. To daje razloga za optimizam u razvoj
tržišta ali i za dobru zaradu i narednih godina. Pitali smo naše domaćine zašto oni preporučuju borovnicu i dobili zanimljiv odgovor: „Da je sreće imali bismo više ovakvih proizvoda po kojima bismo bili prepoznatljivi kao što nas prepoznaju po Novaku Đokoviću. Mi smatramo da proizvođači borovnice na najbolji način reprezentuju Srbiju i proizvode voćku milenijuma-borovnicu”.
Srbija ima pogodnu klimu za gajenje voća, naročito tamo gde su zemljišta kisela. Imamo dobar geografski položaj, nekoliko stručnih ustanova i otvoreno tržište EU od petsto miliona ljudi kao i sto devedeset dva miliona stanovnika evroazijske unije.
„Sve ovo predstavlja izuzetan potencijal za plasman naših borovnica. Mi smo obezbedili sve što je neophodno za proizvodnju i to ne samo na repromatrerijal već i na iskustvo, logistiku i tržište” zaključuje Marko Maksimović. Da je život u Šumadiji lep to su njih dvojica svakako odavno otkrili a odnedavno
pored zabave na teniskom terenu i bazenu odlučili su se da svoj život obogate i druženjem sa prelepom belom kobilom Leposavom, koja im predstavlja novo
zadovoljstvo i razonodu a od koje mogu i ponešto da nauče: „Lepa je zasada više privržena meni jer provodim nešto više vremena sa njom nego brat, ali se odllično slažemo i ako je manje od mesec dana kod nas uz obaveze oko borovnica ovo je jedna nova, ništa manje zahtevna ali i lepa kao što joj samo ime kaže”.
Prema informacijama koje smo dobili od Maksimovića, samo oni su kroz rad u udruženju ŠUMADIJSKA BOROVNICA i ličnim angažovanjem na tržište Srbije za
godinu dana plasirali sto sedamdeset hiljada sadnica što je više od 55 hektara plavog voća na našim njivama. Ako se ima u vidu da je cena u otkupu već nekoliko godina na nivou oko 5 evra može se računati na značajne prihode u ovom voćarskom sektoru a samim tim i za dalji razvoj proizvodnje borovnice u Srbiji.
Okvirna cena podizanja zasada na površini od jednog hektara je 50.000 evra. Ukoliko vam je lakše da računate, jedno sadno mesto košta 8,5 evra tako da možete sami za svoju površinu da proračunate okvirne troškove koji variraju u zavisnosti od gustine sadnje i sistema uzgoja.
Izvor: Agrobiznis magazin
