Да ли је могуће да произведемо јагоде када им време није? У недавном боравку у Турској, имали смо прилике да посетимо неке од успешнијих фарми које се налазе у околини Измира, регији која је изузетно занимљива по разноврсној микроклими где истовремено на свега неколико десетина км удаљености имате драстичне температурне и временске разлике.
Пољопривредно газдинство које смо посетили представља један врло уиграни систем јер је све на једном месту. Од породичне куће до стакленика и њива. Цела породица је укључена у производњу где се све пажљиво ради и прати генерацијама. Специјализовани су за производњу јагодастог воћа и маслине па је следећи корак да се у производњу уведе и купина.
Јагода је нова култура која је укључена у производњу 2021.године када су подигнути први стакленици на површини од 1,6 ха.Оно што представља условно речено проблем је генерацијски јаз где старији чланови улагање посматрају као профит у будућности док млађи желе сада и одмах. Поента је да се уложи и да се стрпљиво чека некада и више од деценије.
Једна од дилема била је и за коју сорту да се одлуче, јер турско тржиште не познаје пуно сорти сем албе која је доминантна већ дуже време.
Илустрација: Јагоде у заштићеном простору рађају и током зиме
Одлучили су се за сабину која даје плод тежине и до 75г али како планирају и да извозе, примећено је да Европа и далеки исток воле ту сорту док је у Турској непозната.
Предност нових сорти се огледа у томе да траже мање воде, мање ђубрења и мање заштите,али недостатак је што тржиште тешко прихвата нове укусе. На овом газдинству производња је уређена тако да се не производи по органском типу али са врло мало употребљене хемије. Систем узгоја је висећи у два спрата са плодовима који стижу на брање скоро целе године. Просечан принос по биљци је око 500г зрелог плода.Цео систем је компјутеризован и све се надгледа путем одговарајућег софтвера који прати све. Од времена ђубрења па до тога да сигнализира када је време за наводњавање или пак за хемијску заштиту.
План је да се крене и у прераду, јер сокови и џемови имају бољу пролазност у Турској.Реални трошкови улагања износе чак 40 000 долара по хектару. Држава не даје никакве подстицаје па за килограм овако произведене јагоде ваља издвојити 1.2 долара.
Илустрација: Свака биљка даје око пола килограма зрелог плода
Иначе оно што је донело велику зараду и профит су маслине које су омогућиле да се уложи у производњу јагоде.Можда ће некога код нас ова прича инспирисати, па нека направи рачуницу колико би зарадио уколико би успео да на тржиште Србије изнесе јагоде у децембру када се оне у паковању од по пар стотина грама, могу наћи у маркетима по јако високој цени. Те јагоде су увежене из Турске.
Имајте у виду да искусни произвођачи сами кажу да пијаце у Београду врло лако прогутају све што се у њима изнесе на продају.
Извор: https://pupoljak.rs/2023/01/02/jagode-u-decembru/
ФОТО: Pixabay
