Јабука бонито звезда саветовања воћара „Гружа 2022.“

Аутор: draganadpetrovic
241 посета

У Равном гају код Кнића данас се одржава традиционално зимско саветовање воћара у организацији „Гружа аграра.“ По 11. пут на једном од најзначајнијих стручних скупова у земљи окупило се више стотина воћара из Србије и региона како би разменили искуства и присуствовали стручним предавањима који су изузетно важни за њихову производњу. У фокусу су дигитална технологија у пољопривреди, нове сорте јабука, технологија исхране шљива, али и савети злата вредни од стручњака само су део саветовања воћара „Гружа 2022“.

Звезда овогодишњег окупљања воћара, слободно можемо рећи, била је нова сорта јабука под именом бонито. Професор др Франци Штампар са Биотехничког факултета Универзитета у Љубљани представио је ову сорту јабука за коју је рекао да је отпорна на вентуријо, болест која умногоме утиче на квалитет и родност јабука.

Илустрација: Професор др Франци Штампар са Биотехничког факултета Универзитета у Љубљани

-Бонито јабука одлично рађа, има добру обојеност плода, црвене је боје и спада у клупски сортамент јабука, што значи да је заштићена лиценцом. За сада се експериментално узгаја у јужном Тиролу, Белгији, Немачкој и Словенији – рекао је он и показао како сама јабука изгледа.

Према његовој процени цена ове сорте јабука биће дупло скупља у односу на све остале сорте због добре родности и изузетног квалитета плода.


Професор др Иван Глишић из Института за воћарство у Чачку говорио је узгоју шљиве и колико чак и старе, аутохтоне сорте као што је црвена ранка могу да буду захвалне за узгој уз само мало агротехничких мера, као што је орезивање. На овај начин гране се чувају од ломљења под теретом плода.

  • Ми нисмо навикли да ишта орезујемо или радимо било шта око тих старих ракијских сорти већ да их гајимо онако како се природно развију. Црвена ранка итекако лепо реагује на орезивање. Није у питању класична резидба већ само да јој обезбедите да јој приликом израстања гране не буду под оштрим углом, посебно у почетним годинама након садње. То није резидба као резидба већ формирање неког облика дрвета. Ми имамо у околини Чачка засаде црвене ранке старе пет-шест година и одлично су реаговали на ову меру – посаветовао је проф. др Глишић.
Илустрација: Професор др Иван Глишић из Института за воћарство у Чачку

Иако Шумадија до пре 15 година није била препозната по производњи воћа, савети стручњака и искуства других произвођача утицали су на пољопривреднике да започну са узгајањем и извозом воћа па су данас веома препозатљиви како по количинама тако и по квалитету производа.

Као гости на овом најважнијем окупљању воћара у региону говорили су еминентни стручњаци са института и универзитета из региона представљају најновија достигнућа у Европи у области воћарства.

Скуп је отворио државни секретар Велимир Станојевић који је овом приликом указао на значај рејонизације воћарске производње која би требала да буде уважена у смислу давања субвенција. Он је присутне обавестио да је у току Јавни позив за набавку машина и опреме у биљној производњи. Рок за подношење је од 4. јануара до 28. фебруара 2022. године.

Станојевић је подсетио да држава даје подстицаје који обухватају инвестиције у набавку нових машина и опреме за примарну производњу биљних култура у заштићеном простору, примарну производњу воћа и грожђа, производњу поврћа, цвећа, ароматичног и лековитог биља, убирање воћа, грожђа, поврћа, цвећа, ароматичног и лековитог биља, примарну производњу житарица, индустријског и крмног биља, обраду земљишта, заштиту биљака од болести, корова и штеточина, прихрањивање односно ђубрење, бербу и транспорт примарних пољопривредних производа и наводњавање биљних култура.

„Подстицаји се утврђују у износу од 50 % од вредности реализоване прихватљиве инвестиције умањене за износ средстава на име пореза на додату вредност, односно у износу од 65 % од ове вредности у подручју са отежаним условима рада у пољопривреди. Највиши укупни износ подстицаја који корисник подстицаја може да оствари у складу са овим Јавним позивом је 800.000 динара“ нагласио је станојевић.

Учесницима се обратио и помоћник министра пољопривреде Александар Богићевић који је указао на потребу блиске сарадње пољопривредника и Саветодавних служби. „Ми смо пре неколико дана запослили десет младих агроекономиста који ће радити у Саветодавним службама“. На овај начин јачамо наше капаците у смислу стручности и оперативности на терену јер Саветодавне службе значајне за спровођење мера аграрне плолитике короз субвенције“ закључио је Богижевић. Он је подсетио да ће у фебруару у оквиру ИПАРД -а кроз Меру 1, која се односи на инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, бити упућен јавни позив за набавку трактора а опредељени износ је 1.300.283.083,25 динара.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар