Одзвонило ловокрадицама, нелегалној сечи шума и тровачима природе

Аутор: draganadpetrovic
467 посета

Шумокрадице, ловокрадице, тровачи природе… однедавно су под лупом припадника Јединице за сузбијање еколошког криминала и заштиту животне средине МУП-а која је формирана крајем фебруара у оквиру Дирекције полиције.

Припадници МУП-а су и досадашњим радом поступали по свим делима која се односе на еколошки криминал. Али, успостављањем ове нове јединице, на адекватан начин ће се усмеравати рад криминалистичких инспектора на територији целе земље, тачније, у полицијским управама у 27 градова.

Живица Мунћан, начелник новоформиране Јединице за сузбијање еколошког криминала и заштиту животне средине, каже у разговору за „Политику” да ће грађани полицији моћи да пријављују кривична дела еколошког криминала – писано, усмено, или електронским путем непосредно у подручним полицијским управама или на адресу МУП-а, али и надлежним тужилаштвима.

„Еколошки криминал за последицу има загађење воде, земљишта и ваздуха чиме се угрожава јавно здравље, на пример, канцерогеним, токсичним, радиоактивним материјама… Такође, овај вид криминала узрокује оштећење или уништење природних ресурса, биљног и животињског света, чиме се нарушава природна равнотежа еко-система, а опоравак природе од оваквог штетног утицаја је дуготрајан”, наглашава Мунћан.

Карактеристика еколошког криминала је да често нема непосредних жртава које га пријављују, а негативне последице ове пошасти могу се појавити након неколико година. Висок профит, низак ризик од откривања преступника и блага казнена политика учинили су еколошки криминал привлачним за шумокрадице, ловокрадице, троваче природе… Зато је и потребна нека промена у овој области.

„Планирамо да, не само кроз реактивно већ и кроз проактивно деловање повећамо степен откривања ових кривичних дела, да смањимо тамне податке еколошког криминала и да потенцијалне учиниоце одвратимо од тога што су наумили”, наводи наш саговорник.

Када је реч о поступању ове јединице, припадници еколошке полиције ће сарађивати са надлежним тужилаштвима, Министарством за заштиту животне средине, грађанима, покрајинским инспекцијама као и са инспекцијама локалне самоуправе.

„Најважније је да подигнемо јавну свест о овој теми и да свако од нас крене од личног примера, то јест, свог односа према природи. Ако хоћемо да се бавимо екологијом, прво морамо своје понашање и обичаје да прилагодимо очувању животне средине и тако ћемо направити један велики корак”, наглашава Мунћан.

Наш саговорник сматра да треба пооштрити казнену политику у вези са делима еколошког криминала.

„Без оштрије казнене политике веома је тешко натерати људе да се понашају у складу са правилима. Тренутне казне су благе и неадекватне па се људи и не боје од репресије. Нажалост, много је примера да локална самоуправа чини невероватне напоре да очисти дивље депоније а за месец, два на истим местима она се поново појави. Највише бих волео да имамо јавну свест о овим проблемима и да нико од нас не загађује природу”, напомиње Мунћан.

Илустрација: Без строжих казни људе је тешко натерати да не уништавају природу

У Србији годишње нестане стотине хиљада хектара шума. Највише се краде на југу. У општини Куршумлија, око административне линије са Косовом, због упада наоружаних банди шумокрадица са косовске стране, малобројни мештани који су ту остали свакодневно страхују и за своју безбедност.

Један од разлога формирања Јединице за еколошки криминал и заштиту животне средине је управо нелегална сеча шума у Копненој зони безбедности.

„Колеге које раде у подручјима тих полицијских управа имају озбиљан проблем са пустошењем шума и шумокрадицама. Угрожена је и ’Србијашуме’ која одржава шумске пределе. Један од задатака наше јединице биће да помогнемо у овој борби и да станемо на пут шумокрадицама и пустошењу шума уз административну линију, као и на целој територији Србије”, закључује Живица Мунћан.

Када је реч о нелегалном риболову, предели који су најугроженији у нашој земљи су посебна станишта риба – зимовници и мрестилишта. То су они делови река где никада и није дозвољено изловљавање, где риба по неком свом природном рефлексу и нагону одлази да се мрести.

Од животиња је најугроженија јеленска дивљач, а криволовци често убијају и племениту срнећу дивљач. Поједину дивљач и предаторе – дивље свиње, вукове… људи често лове на незаконит начин, на пример, такозваним јамарењем и слично. Неретки су и случајеви злостављања животиња.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/506160/MUP-formirao-jedinicu-za-suzbijanje-ekoloskog-kriminala

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар