Посетиоци Сајма вина у Београду могли су осим о винима из целог света да науче и о аутохтоним српским сортама грожђа,али и да виде предмете које су српски винари и виноградари некада користили. О аутохотним сортама грожђа говорила је сомелијер из Викенд школе вина Марија Бојовић.
„Ја на штанду грашца и прокупца представљам ове две старе српске сорте људима који их још нису упознали или желе да више сазнају о њима. Наш циљ је да те давно заборављене, а најстарије сорте
представимо пре свега нашој публици, али и иностраним гостима којих има ових дана веома много“, каже Марија. Тако су на штанду угостили неколико врсних новинара и сомелијера
из Европе, који су, како каже, углавном били упознати са насим старим сортама.
“ Највише зато јер прокупац има свој светски дан, 14.октобар и у сусрет том дану позивам све који су расположени да дођу на штанд у хали 1а и пробају најбоље прокупце и грашце из Србије“, каже саговорница Тањуга.
Додаје да организује и Викенд школу вина где љубитељи овог пића могу да науче како се вино конзумира, како га купити и одабрати, чувати али и послужити. Према њеним речима штанд највише посећују вински познаваоци и људи који знају шта је грашац. „Он је познатији као италијански ризлинг мада се ми трудимо да користимо стари архаични назив грашац и желимо да освестимо људе да је то сорта на коју можемо да будемо поносни“, истиче Марија Бојовић.
Наводи да је значај очувања наших аутохтоних сорти у томе што их је веома мало, јер су у време социјализма велики комбинати мешали сорте и правили масовну продукцију, где се заправо није знало која је сорта вина у питању. Наглашава да све познате светске винске регије стављају акценат на своје, домаће сорте те би и Србија требало тако да се понаша.
“ Свуда постоји шардоне и совињон, али најбоље што можете попити у Србији су дефинитивно прокупац и грашац“, каже она.
Илустрација: На Сајму вина Отвореног Балкана представили су се најбољи
Наводи и да је грашац сорта која се у Србији највише гаји, а посебно на подручју Фрушке горе, која има потенцијал да буде регија која је и вински и туристички занимљива за посетиоце.Када је реч о старим предметима на Сајму вина су се могли видети у хали 4. Београдског сајма, где су их изложили Етнографски музеј и Музеј винарства и виноградарства из Александровца.
Иако стари уклопили су се у модерно дизајнирано окружење и својом посебношћу скрећу пажњу свих које посао доведе у у ову халу. Посетиоци су, поред осталог могли да виде,клипну пумпу за претакање вина, која је у функцији била почетком 20. века и служила за претакање вина из суда у
суд. Такође и дрвену пресу за грожђе са почетка 20. Века којом су се бобице механички притискале како би се из њих извукла течност, те век млађе крбле коришћене за транспорт грожђа, а у зимским месецима у њих се стављала мешина од козе и тако транспортовало вино. Изложене су и муљаче за грожђе, које одвајају шепурику од бобица, те виноградарсковинарска прскалица, старе посуде из којих се вино пило, као што су бокали и чутуре, кондир, затим плетене дрвене корпе за ношење грожђа, мали косир за резање лозе из Брестовика.
Извор: Агробизнис магазин
