Чувени шпански стручњак о потенцијалу српског винарства

Аутор: draganadpetrovic
77 посета

Проф. др Хозе Мартинез Запатер, директор Института за вино и винову лозу у Логроњу у Риохи у Шпанији, и један од водећих европских стручњака за генетику винове лозе, протеклих дана био је гост Београда, где је учествовао на представљању студије о геномској карактеризацији старих сорти винове лозе у оквиру великог пројекта Валоризација генетских ресурса винове лозе у Србији: геномски приступ за виноградарство 21. века у коме је учествовао и његов Институт. Студија је, поред осталог, открила 11 непознатих сорти винове лозе као и до сада непознате генетске везе између различитих сорти, и поставила темељ за већу, свеобухватну студију која ће “мапирати” укупан виноградарски потенцијал наше земље.

Када ће се истраживање наставити и привести крају, то јест – када ће уследити друга фаза пројекта у којој је потребно прикупити и анализирати много већи број узорака – од 2.000 до 2.500 – Запатер још увек не зна.

– Бербу узорака обавили смо прошле јесени, а анализа узорака почела је у новембру. То је врло кратак временски опсег. Фаза два зависи од финансирања. Тренутно смо посвећени довршавању неких анализа и посвећени смо том важном и занимљивом делу посла – каже Запатер за Вино & Фино.

Да ли сте задовољни начином на који су наше институције, академске и државне, приступиле овом великом послу?

– До сада, сарадња и са државом и са академским установама била је одлична. Задовољан сам због тога што је министарство определило средства за пројекат, и начином на који су наши партнери, Београдски универзитет, Новосадски универзитет, Институт за мултидисциплинарна истраживања и други, обавили свој део посла.

Илустрација: У Србији се развија модерно винарство и виноградарство

Шта вас је у највећој мери изненадило у српским виноградима?

– Прошле недеље посетили смо виноградарске области у Источној Србији – Рајачке пивнице, Рогљевске пивнице… Видео сам да је много винограда препуштено пропадању. Требало би заштитити лозу која тамо расте и јако бих волео да узмем узорке са тих чокота. Ради се о крају са богатом историјом винарства, а за тај крај, и уопште за развој руралних области, било би изузетно добро да се у њему развију савремено винарство и виноградарство. Видим да се тамо већ ради, и верујем да ће ствари за десет или двадесет година изгледати потпуно другачије.

Какав је утисак на вас оставио Волнијев хербаријум у Сремским Карловцима?

– Волнијев хербаријум је изузетан научни ресурс. Желим да буде потпуно јасно да се овакви хербаријуми не налазе сваког дана. О Волнијевом хербаријуму постоји веома мали број писаних трагова и сматрам да је посреди јединствени извор који заслужује још много рада.

На скупу у САНУ било је речи и о томе да климатске промене захтевају убрзану адаптацију виноградара и винара, као и брижљив научни рад који ће помоћи у очувању садашњих сорти и прилагођавању сортимента. Да ли међу винарима данас постоји консензус о овоме?

– За вашу земљу не знам, али у Шпанији се апсолутно сви слажу да морамо да реагујемо. Управо ових дана, када се вратим у Шпанију, имаћу састанак на коме ће бити договорена стратегија за сарадњу винарија и научних института у вези са прилагођавањем климатским променама путем коришћења генетичких ресурса. Потребно је бирати сорте и клонове који ће моћи да се носе са временским приликама у будућности. У противном, за деценију или две можемо бити у великом проблему.

Који је ваш савет државама као што је наша када су у питању приоритети у заштити и развоју виноградарства?

– Ви имате одличне колекције винове лозе, као што је она у Сремским Карловцима. Треба подржавати рад таквих колекција, обављати карактеризацију сорти, и у следећој фази развијати сорте, утврђивати њихов енолошки домет и правити добра вина са специфичним српским изразом. Потенцијал је свакако ту. Кроз разговоре са колегама у Србији схватио сам да овде постоји велико интересовање за развој винарства. А развој винарства подразумева и помоћ локалним заједницама, од руралних средина до градова. Уз заједнички напор, успећете.

Извор: http://www.vinoifino.rs/novosti/novost_srbija_ima_veliki_vinski_potencijal_vinski_magazin_vino_i_fino_2170

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар