У данском граду Хернинг-у одржава се 42. сајам пољопривреде АГРОМЕК на којем учествује 542 излагача на изложбеном простору који заузима 100.000 метара квадратних а на којем преовлађују произвођачи пољопривредне механизације и опреме за сточарство уз присуство излагача данске генетике крава. Занимљиво је да је овај сајам основан од стране пољопривредника и прехрамбене индустрије. Током манифестације се одржава 150 догађаја а организоване су посете производњи биогаса и фармама. Учешће на сајму је узело мноштво представника из иностранства, чак 51 држава представљена је на нивоу излагача или делегације. Редакција АГРОБИЗНИС магазина била је гост на овој манифестацији и у наредним текстовима покушаћемо да вам што боље пренесемо иновације које смо видели на сајму али и сам модел рада код данских произвођача.
Оно што смо прво желели да сазнамо је каква је ситуација у сектору млека. Наши саговорници су нам рекли да се не памти да је скорије овако добро било. Цена млека у откупу је 0,61 цент док се у маркетима продаје за 1,5 до 2 евра у зависности од паковања и масноће коју садржи.
Где год се окренете на сајму или ван доста се прича о енергетској кризи. Али пустимо политику, наше основно питање је зашто је дански пољопривредник задовољан ценом од 0,61 цент што је у динарима око 71 динар на нивоу цена код наших пољопривредника који нису задовољни, или ниже, јер се код нас млеко плаћа 60 до 70 динара плус субвенције државе 10-15 динара. У Данској нема субвенције по грлу нити по литри млека. Код нас је то 25000 динара за сваку уматичену краву. Мораћемо да порадимо на ефикасности наше производње али и генетике. Време је! Искуство из Данске може помоћи, али морамо и сами нешто да урадимо. Рецимо да се удружимо у задруге да би нам било боље, а не ради једнократне помоћи државе па да се разиђемо.
Када су у питању иновације овог пута ћемо вам представити соларну сејалицу. То је модел који је овде први пут приказан. Наш саговорник је Nikolai Tuborg из FarmDroid: „То је иновативни робот који помаже фармерима и узгајивачима биљака да смање своје трошкове сетве и корова а да у исто време смање емисију штетних гасова односно како се то сада популарно каже да СО2 буде неутралан. У ФармДроид-у смо направили јединствен проналазак за пољопривредну индустрију; потпуно аутоматски лагани робот који аутоматизује сетву и плевљење. ФармДроид обрађује земљиште без икаквог ризика од оштећења микроструктуре тла због тешке опреме.
Модел који је представљен носи ознаку ФД 20, има радни захват до 3 метра и могућност да засеје 20 ха усева као што су шећерна репа, цвекла, црни лук, спанаћ, уљана репица и друго. Максимална брзина је високо аутоматизована режимом 950 м/х док је максимална брзина ручни режим 1100 м/х. Капацитет кутије за семе је 6 литара по кутији док је размак редова подесив између 22,5 и 75 цм. Тежина робота је 900 кг укључујући батерије. Максимална укупна тежина робота је 1050 кг. Радна температура је 0-40 степени Целзијуса док је температура складиштења -10 до 50 степени Целзијуса. Ниво буке је испод 60 децибела. Општи очекивани животни век је више од 10 година уз наравно професионално одржавање.
Први одрживи робот на свету који може да сади, плеви и копа мотику придружио се пољопривредним машинама и радној снази органског фармера Еберхарда Вајскофа. Еберхард је фармер пионир у европском пољопривредном сектору који користи роботику да би органску пољопривреду учинио профитабилнијим и зеленијим послом.
Пролазници често застају са чуђењем када прођу поред поља цвекле Еберхарда Вајскофа у близини села Алтенвединген у немачкој покрајини Саксонија-Анхалт.
Фото: FarmDroid
„Тако је, моји роботи су постали помало скупљачи. Људи прилазе и питају: „Шта је то беспилотна ствар која се вози около по вашим пољима?“, прича фармер Еберхард Вајскоф. Он им каже да су то два робота ФД20 које је направио дански произвођач робота ФармДроид.
Затварање због пандемије подстакло је Еберхарда Вајскофа да примени своје планове за аутоматизацију раније него што је очекивао, јер је то угрозило иначе најуноснији и најпопуларнији усев његове фарме: шећерну репу. Затварање граница онемогућило му је да регрутује и смести четрдесет радника миграната који обично окопавају 60 хектара поља цвекле Еберхарда Вајскофа у пролеће.
Тајминг је био критичан: да Вајскоф није пронашао решење за плијевљење шећерне репе у року од две или три недеље, морао би да одустане од узгоја шећерне репе 2020.
„Узгој органске шећерне репе без ручног рада за уклањање корова није опција“, истиче Еберхард Вајскоф.
