Како би се окористила и незаконито дошли до што више пара поједина пољопривредна газдинства у Српској за подстицаје пријављују далеко веће површине него што стварно обрађују или површине на којима апсолутно ништа није засејано.
Углавном се ради о произвођачима пшенице, те соје и уљане репице. Само за три године, у Српској су контролисана 942 пољопривредна газдинства, међу којима је санкционисано њих 77, који су на две године искључени из система подстицаја, пише Српскаинфо.
Како кажу у Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, ова газдинства нису добила подстицаје јер су контроле спроведене пре исплате.
– У последње три године контролисања површина пријављених под усевима пшенице, соје, сунцокрета и уљане репице, аграрном буџету је уштеђено око 300.000 КМ. Највише је уштеђено на основу контрола површина пријављених под пшеницом, које су показале да на тим површинама уопште није била идентификована сетва – кажу за Српскаинфо у министарству.
Подсећају да су најинтензивније контроле биле 2020, када је утврђено да око 530 хектара контролисаних површина није било засејано пшеницом.
– Када се у обзир узме чињеница да је подстицај по хектару пшенице те године износио 300 КМ, долазимо до цифре од око 159.000 КМ – кажу у овом министарству, нагласивши да су добили и неколико пријава да је приликом прошлогодишњег обрачуна премије за поврће било одређених злоупотреба од стране корисника подстицаја.
Поручују да ће у наредном периоду уследити и ригорозна контрола повртара, те да ће за све утврђене неправилности бити наређен поврат исплаћеног новца.
– Ти произвођачи ће бити искључени из система подстицаја на одређени период. Наглашавамо да ће током производне 2022. бити интензивније контроле пријављених површина под поврћем и пријављених количина откупљеног поврћа – упозоравају из овог министарства.
Из Савеза удружења пољопривредних произвођача РС поручују да су проблем лажирања величине засејаних пољопривредних површина уочили још пре десетак година.
– И сами смо видели да се овде нешто чудно дешава и да се пријављују површине које нису адекватно засејане, односно да се лажирају подаци. Сугерисали смо ресорном министарству да у овој области морају да буду појачане контроле и они су прихватили нашу сугестију – каже за Српскаинфо председник овог савеза Стојан Маринковић.
Према његовим речима, контроле треба спроводити и надаље, те омогућити да средства која би завршила у рукама несавесних пољопривредника буду преусмерена примарним произвођачима који заиста производе.
– На тај начин се додатно повећава буџет онима који се баве пољопривредом и који стварно раде. Апелујемо на пољопривреднике да не ризикују, јер се не исплати да, због лажирања сетвених површина, буду изузети из система подстицаја две године. Треба да буду поштени и да пријаве стварно стање, јер ће нам свима тако бити лакше и боље. Такође, сад је ову област лакше контролисати, јер постоји софистицирана опрема, па је готово немогуће лажирати податке. Међутим, појединци мисле да и даље то могу, али на крају испадне да раде на своју штету – поручује Маринковић.
Из министарства напомињу да је интензивним контролама у 2019. и 2020, те санкционисањем појединаца, број случајева злоупотреба лани био мањи.
– Са укупно 69 санкционисах пољопривредних газдинстава у 2019. и 2020, број кажњених лани је пао на осам, што говори да су теренске контроле уродиле плодом, те да је смањен број злоупотреба. С Агенцијом за аграрна плаћања РС наставићемо с контролама засејаних површина које се пријављују за добијање подстицаја и у 2022. Апелујемо на све кориснике да не угрожавају свој статус и не баве се злоупотребама, јер ће свако код кога се пре исплате подстицаја утврди да је нетачно пријавио засејане површине, аутоматски бити избачен из система подстицаја и новац му неће бити исплаћен. Они који добију подстицаје, осим избацивања из овог система, мораће да врате добијени новац – поручују из Министарства пољопривреде.
Површине под сунцокретом
Током прошлогодишњих контрола парцела за које је пријављена сетва меркантилног сунцокрета на подручју општине Прњавор, утврђено је да се стање на терену у потпуности подудара с подацима наведеним у пријави. Контролисан је узорку од нешто више од 10 хектара, што чини 11 одсто од укупног броја пријава за подстицај за сетву ове културе.
– У 2021. је спроведена и теренска контрола пријављених пчелињих друштава, с циљем подршке пчеларској производњи и узгоју, код 15 чланова на подручју пет општина. Теренска контрола је узела за узорак проверу 2.709 пчелињих друштава, за које је 15 корисника остварило подстицај у 2020. Утврђено је да се код 13 корисника стање на терену у потпуности подудара са одобреним бројем пчелињих друштава, док су два корисника искључена из система подстицаја – наглашавају у ресорном министарству.
Извор: https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/hteli-bi-hleba-bez-motike-pojedini-ratari-traze-podsticaje-a-nisu-posejali-ni-zrno/c1ejf6y
ФОТО: Pixabay
