Muškatle su najpopularnije cveće kod nas i nema bašte ili balkona tokom leta na kome nema bar neki struk ovog cveta. U pitanju je biljka koja se lako održava, dobro podnosi vrele letnje dane i ne zahteva posebnu negu. Postoji više stotina vrsta ove biljke od uspravnih do visećih, a najčešće se gaje u saksijama i žardinjerama. Slapovi visećih muškatli najlepši su ukras svake terase bez obzira da li živite u gradu ili na selu.
Rodom iz južne Afrike
Muškatla je biljka iz roda pelargonium i u zavisnosti od sorte mogu biti jednogodišnje ili višegodišnje biljke. Vode poreklo iz Kapske oblasti u južnoj Africi gde rastu u stenovitim oblastima okrenute ka jugu. Osim što su izuzetno dekorativne i osvajaju svojim raskošnim bojama od tamno crvene, ljubičaste do bele, nežno roze i šarene, ovo cveće ima veoma prijatan miris, pa se često koristi u industriji parfema.
Muškatle vole plodno, neutralno do alkalno zemljište, a preporuka je da to bude mešavina zemlje ili tresetni supstrat u krupnim granulama. Prilikom sadnje mladica, savetuju iskusni baštovani, nemojte previše jako pritiskati zemlju oko biljke, jer muškatle vole rastresitiju podlogu koja dozvoljava cirkulaciju vazduha. Ukoliko ih sadite u saksijama ili žardinjerama vodite računa da biljci omogućite dobro dreniranje koje se postiže slojem šljunka na dnu saksije. Vegetativni proces kod ove biljke započinje kada spoljašnja temperatura dostigne minimum deset stepeni, pa je savet stručnjaka da ih ne iznosite na terase dok ne prođu kasni prolećni mrazevi, a najidealnije vreme je početak maja. Biljku zalivajte sipanjem vode u posudu ispod saksije i poželjno je jednom u dve nedelje dodavati malo tečnog đubriva u vodu za zalivanje kako bi biljka brže i bolje napredovala. U zavisnosti od sorte muškatle osim oblika i boje cvetova mogu imati i različite vrste listova od tamno zelenih do mesnatih listova koje imaju svetliju nijansu zelene. Muškatle poseduju žlezdane dlake na stablu i listovima koje sadrže aromatična ulja. Iako važe za cveće koje odlično podnosi sunce i letnje vreline, vodite računa koju sortu muškatle ste odabrali, jer postoje i one koje ne vole previše direktnog sunca, što će se odmah odraziti na cvetove koji će umesto jarkih imati jadnu, ispranu boju.
Trikovi za više cvetova
Muškatle cvetaju od kasnog proleća do jeseni, ali se vreme cvetanja može produžiti do prvih jesenjih mrazeva. Trik je da se u litar vode za zalivanje doda kap farmaceutskog joda koja će biljci omogućiti bolju razmenu kiseonika. Takođe, muškatle je dobro dva puta mesečno zalivati vodom u kojoj se nalazi prihrana za biljke na bazi fosfora koji podstiče cvetanje. Iskusni baštovani preporučuju da se muškatle umesto veštačkim đubrivom jednom nedeljno zaliju sa malo mleka koje sadrži potrebne minerale kao što su kalijum, kalcijum, fosfor i magnezijum koji će ojačati biljku i podstaći cvetanje. Naučnici su kod muškatli uočili i zanimljiv fenomen – cvetaju samo kada je temperatura vazduha najviše 30 stepeni. Čim živa u termometru pređe 30 podeok one prestaju sa cvetanjem, jer biljka štedi hranu neophodnu za preživljavanje.
U zavisnosti od sorte muškatle se razmnožavaju vegetativno putem reznica ili semenom i u tom slučaju, seme mora da bude sveže, jer brzo gubi klijavosti. Ukoliko je u pitanju višegodišnja biljka krajem septembra uklonite sve preostale cvetove, a biljku orežite kako bi imala lep, grmolik oblik. Tokom zime muškatle čuvati u svetlog prostoriji u kojoj je temperatura od 7 do 10 stepeni, povremeno skratite vrhove izdanaka i štedljivo je zalivajte.
Borba protiv bolesti
Muškatle su prilično otporne na bolesti, a najčešće ih pogađa bakterijsko uvenuće. Listovi uvenu i izgledaju kao zatvoreni kišobrani, suše se i odumiru. Ukoliko se lišće ne odstrani na vreme bolest se prenosi na celu biljku. Kao preventiva protiv ove bolesti savetuje se da povremeno operete podmetač od saksije pre nego što ponovo zalijete cveće. Tokom vlažnog vremena, ali samo kod uspravnih sorti, može se pojaviti i rđa muškatli U pitanju je gljivična infekcija koja se ispoljava u vidu smeđih fleka na površini lista. Da bi se izbegla ova bolest savet je da se muškatle ne sade previše zbijeno kako bi biljke imale dobar protok vazduha, pravilno ih zalivajte i pažljivo uklanjajte delove koje je bolest već zahvatila.
Pojedini baštovani primetili su i da se na listovima muškatli povremeno javljaju crvenkasti rubovi. To je znak da je bijlci hladno i najčešće se događa kada je danju jako toplo, ali su noći hladne. Preporuka je da muškatle unosite uveče na toplo mesto, a vraćate na terasu ujutru sve dok noći ne postanu toplije.
Izvor: Agrobiznis magazin
