Размножава се из луковица, које се саде у јесен, или рано пролеће, и за разлику од осталог летњег цвећа које тражи земљу богату хумусом, већ више воли пропусно земљиште богато кречњаком.
Украсни лук (лат. Allium Giganteum), је раскошан цвет јарко љубичасте боје у облику кугле. У зависности од сорте цветови могу бити љубичасто – плави, бели или жути. Цветови су јако привлачни пчелама, па украсни лук често узгајају пчелари, док се сушена биљка може користити за цветне аранжмане.
У рано пролеће неупадљиво, танко зелено стабло може да достигне висину до једног метра, али кад почне да цвета као чаролијом, башта постаје место невероватних боја које никог не остављају равнодушном.Иако крупни и тешки цветови балансирају на танкој, дугачкој дршци, а ова биљка је веровали или не, врло отпорна на ударе ветра.
Украсни лук води порекло из азијских степа, а откривен је 1883.године, и брзо се проширио и одомаћио широм Европе. Обухвата око 500 врста које су распрострањене од влажних тропских предела преко сувих степских и хладних северних подручја. Најчешће се гаји у баштенским лејама и саксијама, а може да се користи и као резано цвеће.
Размножава се из луковица, које се саде у јесен, или рано пролеће, и за разлику од осталог летњег цвећа које тражи земљу богату хумусом, већ више воли пропусно земљиште богато кречњаком. Слој земље изнад луковице треба да буде једнак њиховој висини. Уколико се посаде превише плитко, могу да измрзну током зиме, или да до пролећа потроше превише резервних материја. С друге стране, ако се посаде сувише дубоко може доћи до превише натапања водом, што доводи до труљења луковице. Приликом садње треба водити рачуна да ће биљка порасти, па се препоручује размак од 40 сантиметара.
Препоручујемо: КАКО ДА СЕ НА ПРИРОДАН НАЧИН ОСЛОБОДИТЕ ДОСАДНИХ ШТЕТОЧИНА
Стручњаци за цвеће кажу да њихова лепота највише долази до изражаја у групицама, па их тако и треба садити у башти. У саксији се саде на дубини од 10 до 30 сантиметара, са пропусним песковитим земљиштем. Украсни лук је прилагођен нашој клими, па му не треба посебна пажња, мада има врста које захтевају да се преко зиме покрију сувим лишћем, како би се биљка заштитила од мраза. Воли сунчане и благо сеновите делове баште, захтева редовно заливање у сушним периодима. Препоручено је једном у две до три недеље да се залије течним ђубривом. Чак и уколико користите органско ђубриво треба избегавати претерану дохрану. Посебно треба водити рачуна да у ђубриву нема превише азота, јер је биљка тада подложна болестима.
УКРАСНИ ЛУК УЛАЕПШАЋЕ СВАКУ БАШТУ И ТЕРАСУ
Украсни лук не воли превише воде, па вишак течности треба одлити из тацне уколико га гајите у саксијама. Од болести овај цвет најчешће напада пурпурна пегавост и рђа. Знак да је биљка оболела најпре се појављује на старијим листовима у виду смеђих мрља са љубичастим ивицама. Пурпурна пегавост је гљивична инфекција која се лако шири по влажном времену, а доводи до одумирања листова. Уколико се појаве знакови обољења потребно је уклонити одумрло лишће како би до биљака стизао ваздух. Стручњаци за баштованство истичу да украсни лук не треба садити у близини других врста из рода Аллиум, односно у близини влашца или црног лука.
Украсни лук подложан је биљној рђи која се манифестује на листовима и цветним дршкама. У питању је још једна гљивична инфекција, када се на листовима, или цветним дршкама се јављају уске, жуто-наранџасте пруге дужине до једног сантиметра. Биљка одумире, или јој је раст и развој сведен на минимум. Савет је да се уклоне оштећени делове биљке и једно време обуставити заливање без обзира на временске прилике, а саксије изнесу на сунце.
У Енглеској је украсни лук заштићена врста, пошто су луковице и листови јестиви и од њих се припремају разне врсте салата. Такође, може да се користи и у одбрани против инсеката, посебно мољаца.
У време цветања лишће почиње да жути, док цвет личи на велику, мекану љубичасту пуфницу. Прецветали цветови се не склањају, пошто имају занимљив плод, док се семенкама биљка може даље размножавати. Али, да би украсни лук процветао из семена, потребно је да прође неколико година. Како ово цвеће нема богато стабло и пуно лишћа, искусни баштовани саветују да се комбинује са другим нижим цвећем, као што је мацина трава, чији се цветови сливају у обојена поља. Или, рецимо раскошни ирис, божур и гераније употпуњују типичну љубичасту боју лоптастих цвасти украсног лука. Добро се слаже и уз турски мак, или пољске каранфиле, који још више истичу лепоту украсног лука.
И за крај једна занимљивост везана за овај цвет. Наиме, у Енглеској је украсни лук заштићена врста, пошто су луковице и листови јестиви и од њих се припремају разне врсте салата. Такође, може да се користи и у одбрани против инсеката, посебно мољаца.
