Црноока Сузана, или Тунбергиа, је вишегодишња пузавица, пореклом из тропских предела Африке и Азије, мада расте уз рубове шума у Бразилу и на Хавајима. Доста брзо расте и може да досегне и до три метра у дужину, због чега јој је потребан ослонац у виду штапа и решетке кад постаје одлична декорација за голе зидове, али и као заштита од радозналих погледа комшија, јер формира бујну цветну завесу. А, можете једноставно да је засадите у висеће саксије и да је пустите да се спушта из њих, а као таква је најлепши украс сваког балкона.
Црноока Сузана име је добила по изгледу цвета који може бити жуте, наранџасте, или беле боје са изразитом црном тачком у средини. У Немачкој је позната као „Црна Сузана“, а Шпанци је зову „око песника“ или „око птице“.
Није захтевна за одржавање и изузетно лако се размножава семеном. У рано пролеће семе се посеје у саксије, а може да се засеје и у контејнере за расад, па се после расади. Доста брзо ниче, проценат клијавости је чак 99 процената, а цвета већ два месеца након сетве. Одговара јој сунчана позиција, али не и директно јако сунце уз обавезну заштиту од ветра који не подноси. Не прија јој кишно и хладније лето, јер тражи доста сунчеве светлости.
Земља у коју је садите треба да буде плодна и пропусна, мешавина баштенске и земље за цвеће уз нешто киселију пХ вредност. Семе се сеје плитко тик испод површине, а потом се саксија поклопи парчетом папира који се уклања чим се појаве младе биљчице.
Цветна завеса штити од комшијских погледа
Обилно цвета од априла до октобра, а ради бољег раста и цветања биљку треба прехранити једном у 10 дана течним ђубривом. Црноока Сузна воли воду, посебно у летњим данима, па је понекад потребно заливати је и два пута дневно ујутру и увече, али обавезно проверите да се вода не задржава у саксији, односно да је пропусност земље добра. Око постављеног штапа увија се у смеру супротном од кретања казаљки на сату, и треба водити рачуна да штаб буде одговарајуће величине како би издржао тежину биљке. Можете поставити и неколико мањих штапова уз ивицу саксије, а биљка ће се за њих хватати и формирати цветни шатор.
Као и свако летње цвеће и ова биљка не подноси зиму и хладноћу, па је крајем октобра треба унети у кућу, јер ће је први мраз уништити. Пре пребацивања биљке на место за презимљавање обавезно је мало орежите да би лакше прегурала зиму, а у пролеће је пресадите. Чим пусти ново корење и ојача слободно је изнесите на балкон, под условом да су прошли ноћни мразеви.
Током зиме се чува у прохладног просторији уз обиље светла и по мало залива, највише једном до два пута у седам дана. Зими може да изгуби неколико листова, али нека вас то не брине, већ са првим пролећним сунцем ће се повратити. Уколико је просторија у којој је чувате преко зиме сува лишће треба редовно попрскати.
Црноока Сузана не воли ветар, чак ни најслабији, јер јој исушује лишће. Тада листови постају светлији од ивица ка средини, временом се суше и отпадају. Такво лишће треба одмах уклонити, не само из естетских разлога, већ зато што се на њима скупљају штеточине. Најбоља превентива је саксију држати у заветрини.
Кад су у питању штеточине ову биљку најчешће нападају муве минери, познатије како цветне муве. Појављују се од марта и на листовима остављају светле ходнике и ситне тачкасте изгризотине. За разлику од других сличних штеточина не улазе у биљку, а јаја полажу најмлађе лишће испод епидермиса. Када се испиле ларва почињу да се хране пресецајући спроводне судове. Због тога се лишче коврџа и суши. Уклоните нападнуте листове, јер ћете на тај начин уклонити и јаја и ларве. Уколико биљку превише заливате, или није добра пропусност земљишта може се догодити да трулеж приземног дела стабла, а могу да је нападну цветне ваши и трипси. Зато стручњаци препоручују да биљку повремено испрскате средством против биљних штеточина.
Из неког разлога пчеле заобилазе овај цвет, тако да најчешће остану неоплођене и ретко кад саме формирају семе које може да се скупи и искористи за наредну сезону. Црноока Сузана има неколико боја својих цветова од нежно жуте до јарко наранђжасте и беле. Стручњаци за баштованство предлажу да у једну већу саксију засејете неколико врста и тако добијете богат, цветни спектар невероватне лепоте.
