Узгој цвећа у успону, реч имају произвођачи

Аутор: draganadpetrovic
53 посета

Цвећарство је последњих година у Србији у успону. Прошле године смо само од извоза ружа зарадили два и по милиона евра, а могућности су много веће. Наша земља и југ Француске најбоља су поднебља за гајење ове врсте цвећа.

Захваљујући подстицајима у пољопривреду све је више газдинстава која се баве цвећарством. Обично се почне са засадима на неколико ари, постави се први пластеник, затим други, за неколико година посао почиње да доноси значајну добит. Али, много је рада потребно да би се одржало у конкуренцији. За успех у овом послу треба много љубави, кажу одгајивачи цвећа и украсног биља. Биљке траже пажњу и негу, а узвраћају својом лепотом. Новац јесте велика мотивација, али потребно је и нешто више од тога, није исто гајити цвеће и поврће; ружу и мушкатлу или кромпир, паприку, купус.

– Почели смо пре 15 година, прво с малим пластеником на сто квадрата, а данас имамо више од хиљаду квадрата и још 15 ари на отвореном. И деца су нам се укључила у посао, па пошто се ради 365 дана у години, муж и ја можемо сада да одемо на годишњи одмор – каже Ирена Миливојевић из расадника „Миливојевић” у Сремској Каменици.

Миливојевићи гаје искључиво баштенско цвеће: мушкатле, петуније, бегоније, дан и ноћ, калиопе, хризантеме, цикламе. Имају и зимски, јесењи и пролећни програм, али рачунају и на онај „осмомартовски”.

Илустрација: Цвећа никад доста на тржишту

И онлајн продаја

Одлазе на сајмове, вашаре, робу продају на пијацама, нешто мање у цвећарама, однедавно су увели и онлајн продају, а робу испоручују брзом поштом, као што то ради и већина других произвођача. Ко жели да своје двориште или терасу уреди и зашарени, може да наручи и пројекат који раде пејзажне архитекте при расадницима, тако да уз стручну помоћ осмисли изглед свог рајског врта.

Да ли је цвећарство у успону?

Ирена Миливојевић каже да у односу на време када је евро био 60 динара, сада морају више да раде за исту зараду, јер садни материјал и супстрате набављају у иностранству. Ипак, уз помоћ повољних кредита направили су савремене објекте на парно грејање, с видео-надзором. За сваку инвестицију добијали су помоћ Покрајинског секретаријата за пољопривреду која је покрила око половину улагања.

– Улагања су много већа него у повртарству, али је и добит већа – каже Ирена и понавља да у овом послу не може да успе само онај ко га не воли.

Цвећа увек недостаје на тржишту, и поред увоза, кажу наши саговорници, па би и млади могли да се окушају уколико желе. Напуштене земље и башти има у изобиљу, потребна је само воља.

Воља није недостајала Драгану Гагићу из села Липље код Љига, који је још као млади горан раних седамдесетих година одлучио да на својој земљи не сеје кукуруз и пшеницу, већ да сади борове, јаворе, смреке, жбунове и украсно шибље. Данас је „Лепо поље” породично газдинство, које се простире на десетак хектара и сарађује са Шумарским факултетом, београдском Ботаничком баштом, уређује унутрашњост ексклузивних хотела, манастирске порте, дворишта резиденција и вила. Оморика из њиховог расадника посађена је на врху Олимпа, а једна се налази на грчкој обали у Паралији.

Илустрација: Пластеничка производња најисплативија

У „Лепом пољу” има сада више од 700 врста четинара, лишћара и украсног биља и трава, тако да и ђаци из пољопривредних школа долазе на праксу.

Драган Гагић каже да су познати по томе што вишегодишње дрвеће ваде из свог расадника и успешно пресађују по вртовима и двориштима клијената, која преко ноћи мењају свој изглед на чуђење пролазника.

– Оно што наш расадник издваја јесу посебно одгајане биљке великих димензија, којих има мало у Европи, а којих нема код нас у Србији – каже Гагић.

Оно што је започео, сада води његов син Ненад, уз помоћ стручњака, међу којима има и оних из пејзажне архитектуре. Они који су одлучили да у оваквим расадницима нешто пазаре и почну да оплемењују свој животни простор биљкама треба да рачунају на цене од стотинак динара па до неколико десетина хиљада, ако је реч о пресађивању ретких врста дрвећа.

Засејане површине под цвећем и украсним биљем, према подацима Привредне коморе Србије, износе око 600 хектара, уз додатних 600 хектара плантажне производње. Најзначајнији региони за производњу и узгој цвећа су на северу, на граници с Мађарском, затим у околини Шапца, западно од Београда, у области Љига, Трстеника и Крушевца, Сремчице, Велике Дренове.

Застарела опрема

Мане домаће производње у поређењу с европском су велики број сезонске радне снаге, застарела производна технологија код већине произвођача, дотрајала опрема и механизација, недостатак научноистраживачке подршке и недовољна подршка државе.

– Удео производње цвећа и украсног биља износи 0,35 одсто од укупне спољнотрговинске размене аграра Србије. Производња цвећа и украсног биља у Србији једна је од производних области чије могућности за развој нису у довољној мери препознате и подржане. Тренд потрошње цвећа у свету и Србији је у успону. Потрошња расте по годишњој стопи од 10 одсто, уз промет преко 200 милијарди евра на светском и око 20 милиона евра на домаћем тржишту – истакао је недавно Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије, уз подсећање да је ресорно министарство управо на предлог ове групације усвојило неколико предлога за регулисање статуса произвођача цвећа. То ће, по Богуновићевим речима, допринети бржем развоју ове гране привреде и већој спољнотрговинској размени.Извезли 2,7 тона цвећа, увезли 6,7

Илустрација: Добро се зарадило на извозу цвећа

Укупна вредност спољнотрговинске размене Србије са светом цвећа и другог украсног биља у 2020. години достигла је 19,4 милиона евра.

Србија је у свет од извоза цвећа зарадила 4,2 милиона евра за 2,7 тонa, а увезли смо цвећа и украсног биља за нешто више од 15 милиона евра или 6,7 тонa.

Руже за Русију и Казахстан

Србија је највише цвећа извозила у Европску унију, 51 одсто укупног извоза, затим у Русију, Белорусију и Казахстан.

Највише цвећа увозимо из Холандије и Италије, али нам стиже и с афричког континента из Етиопије и Кеније, одакле увозимо углавном свеже руже за букете. Највише се увозе саднице орхидеја, зумбула, нарциса и лала и сечено цвеће попут хризантема, љиљана и ружа из Холандије.

Велика улагања

Узгајање цвећа је уносан посао, али тражи велика улагања.

За руже, за мали бизнис, на три ара треба две хиљаде садница (ако је 120 динара садница то је око 2.000 евра), а пумпа за наводњавање је око 4.000 евра. У првој години узгајивач добије око 15.000 цветова и око 20 центи по цвету што је приход од 3.000 евра, а већ у другој 6.000 евра, с тим да се приходује наредних пет година.

Илустрација: Божур исплати улагање за две године

За гајење божура по хектару треба уложити око 55.000 евра, а приходује се наредних десет година по 25.000 евра. Највећи издаци су за луковице – 28.000 евра, за заливни систем 13.000 евра, сетва је 3.000 евра, ђубриво 1.000 евра годишње, машинско скидање изданака је 8.000 евра, транспорт 2.500 евра, прерада и паковање 7 центи по биљци.

Илустрација: http://www.politika.rs/scc/clanak/476270/Blago-u-bastama-i-rasadnicima

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар