Раскошно зелене боје тује су зимзелено дрвеће које се код нас најчешће сади у декоративне сврхе или као жива ограда. Врло су прилагодљиве па могу да расту и у жардињерама или већим саксијама на балконима које ће улепшати током тмурних зимских дана. Врло су захвалне као жива ограда јер због густих грана које остају свеже током зиме пружа приватност и заштиту од радозналих погледа комшија. Постоји више врста туја и најчешће су стубастог облика што значи да биљка има исту ширину при дну и на врху или пирамидалног са заоштреним врховима. Посебно су популарне тује лоптастог облика које у пречнику могу да нарасту и до 1 метра. У зависности од сорте боја варира од модро зелене до златасто жуте која ће дато дозу луксуза и гламура вашем дворишту.
Илустрација: Поједине сорте тује могу да порасту и до 15 метара у висину
Савршене за живу ограду
Туја (лат. Thuja occidentalis) је род четинара из породице зимзелених чемпреса. Поједине сорте могу да порасту и до 15 метара у висину а код нас се најчешће сади патуљасти варијетет смарагд који расте до 3 метра у висину па је идеалан за живу ограду. Туја се сади у јесен или рано пролеће и приликом избора треба водити рачуна да се купују здраве саднице које се препознају по компактном и чврстом бусену односно корену. Приликом садње јама мора да буде 50 до 70 посто већа од бусена, односно у просеку око 50 цм у ширину и исто толико у дубину. Између садница неопходно је направити размак од 80 до 100 цм како би биљка имала места да шири гране. Приликом садње бирати осунчана места јер не воли сенку и водити рачуна да увек има довољно влаге посебно лети зато што је туја увек жедна. Не воли песковита земљишта али јој је потребна добра дренажа како не би дошло до труљења корена. Након садње пожељно је да се свако стабло подупре са кочићем како се не би кривило приликом раста.
Смарагд туја има заоштрен врх односно пирамидални облик али уколико се врх ореже расте стубасто и гушће. Све врсте туја успешно се гаде и у већим саксијама или жардињерама али због мањка земљишта и простора неће порасти превише у висину. За ову намену најбоље су округле, лоптасте тује које су изузетно декоративне. Туја цвета од марта до маја неугледним цветићима који производе доста полена па и о томе поведите рачуна посебно уколико сте алергични на полен. Касније се формирају ситне шишарке. Мирис тује је пријатан, смоласт и подсећа на смрекове гране. Како често у шали кажу баштовани туја није биљка већ кућни љубимац који захтева пажњу и редовно орезивање посебно у периоду раста и формирања грана како би се добио пун изглед а биљка била довољно густа посебно уколико је засађена као жива ограда.
Илустрација: Редовно их орезујте и чистите наслаге снега које могу оштетити гране/ ФОТО: Pixabay
Нега у зимском периоду
Туја одлично подносе хладне зимске услове а да бисте спречили савијање грана под тежином снега редовно их орезујте. На овај начин добићете уједначен и бујан раст комплетне биљке. Помаже и везивање грана током зиме како би се спречило ломљење. Као биљна врста туја нема велику способност терања бочних изданака па је неопходно орезивање два пута годишње. Прво је у рано пролеће пре него што крене да истерује нове листове, а друга у касну јесен након вегетације. Многи баштовани често су забринути кад примете крајем лета да се унутрашњост живе ограде проређује посебно код смарагд тује. Разлога за забринутост нема јер је у питању „чишћења биљке“ која одбацује старе гранчице које нису имале довољно светлости. У питању је редовна физиолошка појава која не представља велики проблем јер ће се шупљине попунити са кретањем новог вегетативног циклуса на пролеће.
Током зиме, посебно у регионима са нижим температурама, тује попримају специфичну бронзану боју што је редовна појава. Током зимског периода и мировања биљке препоручује се прскање бакарним препаратима како би се биљка заштитила од болести и штеточина.
Због велике зелене масе туја тражи много воде како у земљи тако и на надземном делу биљке па јој је потребно редовно заливање и често туширање. Међутим, треба бити опрезан током врелих летњих дана и биљку туширати или рано ујутру или касно увече како би се избегао температурни шок који може бити погубан за тују. Приликом заливања треба имати на уму да је корен биљке дубоко у земљи па је за једну тују од 2 метра потребно око 30 литара воде која се постепено додаје како би стигла до дубљих делова корена у земљи. Кад је у питању прихрана она се спроводи у јесен и набоље је стајско ђубриво. Уколико га немате могу да послуже и куглице ђубрива које се споро отапају па ће наредних шест месеци храни биљку која ће вам узвратити својом раскошном лепотом и бити прелеп украс ваше баште или дворишта.
Извор: Агробизнис магазин
