Лековита дивља шљива
Трњина, у народу позната као дивља шљива или црни трн, изузетно је лековита биљка која се већ вековима користи у народној медицини. Распрострањена је широм Европе, расте у Западној Азији и на Северу Африке и позната је као врло отпорна биљка. Добро подноси високе али и екстремно ниске температуре када се жива на термометру спусти и на – 25 степени. Најчешће расте на брежуљцима, неплодним, осунчаним земљиштима која су добро дренирана, поред путева, у шикарама, камењарима. Животни век ове биљке је 60 па и више година. Трњина се користила у исхрани још у каменом добу, а редовно је била заступљена на трпезама античке Грчке и старог Рима.
https://agrobiznis.rs/11-naslovna/167-agrobiznis-magazin-130
Штити од ерозије
Трњина (лат. Prunus spinosa) њем. У зависности од старости кора се мења од сиве са пуно длачица до готово црне коре која је карактеристична за изузетно стара стабла. У народу је позната и под именима трн црни, трновина, кукиња, мрки трн, трнина, трлинка…
С обзиром на то да расте у прилично неприступачним пределима и камењарима биљка има изузетно јак корен, па је погодна за заштиту стрмих и јаругастих терена од ерозије због обиља широко разведеног кореновог система. Одрасла биљка може да нарасте и до пет метара у висину. Листови су јајастог облика наизменично постављени, назубљених ивица и са ситним длачицама на наличју. Трњина цвета од априла до маја ситним беличастим цветовима и то пре него што гране олистају. Плодови су округли тамноплави, коштуњави, слични шљиви, али доста ситнији опорог и киселог укуса. У зависности од температуре и места где расте трњина сазрева у јулу или августу. Размножава се преко семена или вегетативним деловима биљке, пре свега из корена из кога расте младица црпећи хранљиве састојке од старијег стабла у чијој сенци се развија. У Србији трњина највише расте на подручју Старе планине, покрај Тамиша, крај обода канала и пољских путева. Подједнако добро успева у нижим, али и вишим планинским пределима до 1.500 м надморске висине.
Лек за пробавне тегобе
У лековите сврхе користе се листови, цветови, плодови и кора са корена. Листови и цветови садрже велике количине витамина Ц, па се скупљају, суше и користе за чај. Овај напитак је добар за избацивање вишка течности из организма, али и као благи лаксатив за регулисање проблема са пробавом.
Чај од листова и цвета трњине користи се и за прочишћавање крви, за лечење кашља, код проблема са желуцем, али и кожних обољења.
https://agrobiznis.rs/11-naslovna/167-agrobiznis-magazin-130
Међутим, чај не смеју да пију труднице и деца. Плод трњине садржи органске киселине, витамин Ц, танине, витамин Е, А, Б6, угљене хидрате, минерале, горке материје. Коштица је отровна, садржи цијановодоничну киселину, па уколико нисте баш стручни за употребу, најбоље је извадити из плода пре коришћења. Занимљиво је да трњине губе свој препознатљиви опори укус после првих мразева и тада су слађе за јело. Плодови могу да се користе свежи или сушени, а лече бројна упална стања у организму. Компот од трњина користи се за пробавне сметње, испирање уста и ждрела код разних упала. Кора од корена се прикупља у октобру и новембру, суши се и од њега се прави чај за лечење грознице. Цветови трњине некада су се користили за прављење сокова и сирупа, док се плод употребљава за припрему компота и пекмеза, али и изузетно укусан ликер. Осим листова, цветова и плода само стабло трњине може се користити као врло квалитетан огрев током зиме. За крај вам поклањамо рецепт наших бака за припрему изузетно здравог и укусног пекмеза од трњина.
ПЕКМЕЗ ОД ТРЊИНА
Прикупљене трњине добро опрати, извадити коштице и оставити да потопљене одстоје 24 сата у води која ће извући горак укус. Одстајале трњине процедити, сипати чисту воду, добро их укувати док не омекшају након чега се испасирају. На сваки килограм трњина додати 250 гр шећера и масу кувати све док се не згусне. Врућ пекмез сипати у вреле тегле, ушушкати у ћебе и оставити да одстоји наредних 24 сата.
https://agrobiznis.rs/11-naslovna/167-agrobiznis-magazin-130
