Све више младих се бави овим бизнисом, кажу – исплати се

Аутор: draganadpetrovic
60 посета

Производња цвећа у ваљевском крају постаје све актуелнија и веома уносан посао. Многима цвећарство често из хобија прераста у основно занимање, док популаризацији ове гране пољопривреде доприноси могућност производње на мањим површинама уз постизање доброг профита.

Пре годину дана, Маријана Костић, на породичном газдинству у тамнавском селу Брезовица, почела је да гаји и пласира на тржиште сезонско цвеће. Поред повртарства, којим се њени родитељи баве већ годинама, како каже, ни овај посао јој није толико непознат и има доста сличности са другим гранама пољопривреде. У два пластеника расту сурфиније, калиопе, висеће лозице, кадифе, бегоније, лепи јова, украсна копривица и друге цветнице.

– Годинама са мајком сам радила око цвећа, за нас у домаћинству. Она ми је дала идеју да се опробам у цвећарству, тако да сам упоредо уз њих почела за овим послом. Ово ми је друга година, тако да ћемо видети како ће напредовати.

– Прошле године је било доста мање и лошије, а ове године видим ја напредак, виде и купци, тако да сам задовољна за почетак. Почетник сам и видим разлику у мом цвећу и код других. Мислим да су моје цене у складу са изгледом цвећа и мање више су исте као и претходне сезоне – каже Маријана.

Илустрација: Мирјани је мајка дала идеју да се опроба у цвећарству

Од поврћа до цвећа
Године искуства расадничарске производње парадајза, краставца, паприке, само су били одскочна даска за Миру Мирковић из Причевића да се отисне и у свет цвећарства. Сваке године близу 3.000 одгајених биљка у саксијама и нешто мање сезонске расаде, из расадника ‘Ружа’, краси бројна дворишта.

– Производња и продаја се сваке године увећавају за одређени проценат. Потражње за цвећем има, а оно што је мени интересантно је то да је Србија и даље увозник цвећа поред доста добрих и великих произвођача у нашој земљи. Захтевно је одгајити једну велику биљку.

– Да би дошли до почетка априла и продаје, потребно је доста рада, а за увозне саднице које добијама у новембру са загревањем пластеника треба почети у јануару, како би се биљке развијале и имале неку пристојну величину. Интезиван рад је отприлике од јануара до почетка априла односно почетка продаје – прича Мира Мирковић.

Ваљевски крај погодан за узгој цвећа
Ваљевски крај има повољне климатске и едафске факторе за производњу цветних култура, што иде у прилог производњи квалитетног расада цвећа, појашњава Смиљана Симеуновић, самостални стручни сарадник за хортикултуру у предузећу ‘Агроразвој – ваљевске долине’.

По њеним речима, заинтересованост за ову грану пољопривреде у тренду је раста, и то су углавном произвођачи који су наследили производњу од својих родитеља и одлучили да је прошире и унапреде.

– Битно је истаћи да у ваљевском крају постоје млади произвођачи који су ушли у ову производњу са намером да науче, покрену и временом повећају површине под цвећарском производњом, а као крајњи циљ цвећарство је постало њихов главни посао.

– Развој савремене цвећарске производње иде у правцу повећања површина у заштићеном простору, због тога треба очекивати неколико пута више површина под пластеницима и стакленицима. Циљ је да се у наредном периоду повећа профитабилност и заступљеност производње расада сезонског и вишегодишњег цвећа на локалном нивоу – сматра Смиљана Симеуновић.

Трошкови производње се повећавају сваке године и представљају изазов за наше цвећаре, улагање у производне објекте и унутрашње уређење (систем за грејање, заливање, проветравање), цене семена, резница, супстрата, ђубрива, средстава за заштиту од болести и штеточина само су једни од многобројних трошкова који су на листи приликом калкулација трошкова производње.

Илустрација: Развој савремене цвећарске производње иде у правцу повећања површина у заштићеном простор

Велика шанса за Србију у Цвећарству: Савет из Иностранства

– Цвећарство успева да одоли изазовним временима, потражња на локалном тржишту бележи раст и оправдава повећање површина под пластеницима намењеним за цвећарску производњу у ваљевском крају – закључује она.

Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/mladi-u-srbiji-sve-vise-pocinju-da-se-bave-ovim-biznisom-nema-mnogo-ulaganja-a-zarada/6vhyyyy

Srodni tekstovi

Оставите коментар