ПАЧЕМПРЕСИ ИДЕАЛНИ ЗА ЖИВУ ОГРАДУ

Аутор: draganadpetrovic
181 посета

Интензивно зелена жива ограда чак и зими прекривена снегом нешто је што привлачи пажњу сваког пролазника. У питању је пачемперс средње до велика зимзелена биљка која одлично подноси шишање па се лако обликује и прилагођава простору и намени. Може да се сади појединачно као украс у башти или густо у групама при чему формира прелепу живу ограду која се
једноставно одржава. Постоји неколико стотина гајених сорти које се разликују према облику крошње, висини раста, боји четина… Најпопуларнији су сребрни, златни и плави који ће својом лепотом дати ноту елеганције комплетном изгледу дворишта.

Илустрација: Пачемпреси могу да се гаје као дрво или да послуже за декоративну живу ограду/ ФОТО: Pixabay

Шта је пачемпрес?
Пачемперс (лат. Chamaecyparis) или лажни чемпрес како га још зову, је вишегодишња биљка из породице четинара. Пореклом је из источне Азије,тачније са Тајвана и из Јапана где је изузетно цењено дрво због своје лепоте,али и пријатног мириса па се користи за израду будистичких храмова. Као аутохтона биљка расте у и Северној Америци од југозападног Орегона до северозападне Калифорније. Расте у приобалним областима али и на планинама на висини до 1500 м надморске висине. Име је добио по грчким речима khamai, што значи на земљи и kuparissos што означава чемпрес, што би у слободном преводи значило „чемпрес који расте по земљи“.У питању је средње до високо зимзелено дрво од патуљастих сорти које расту од 1,5 до 2,5 метара до оних који могу да достигну висину и до 60 метара са пречником дебла од 2 метра. Отпоран је на разне болести, није пробирљив када је у питању земљиште, одлично подноси мраз и температуре до -28°C. Има моћан коренов систем, крошња је купаста,савијеног врха и изразито густа, а бочне гране хоризонталне са повијеним гранчицама. За живе ограде најчешће се користе патуљасте сорте не само због нижег раста већ и због меких зелених гранчица са љуспастим листовима тесно припијеним један уз други који се лако шишају, па је одржавање овакве живе ограде прилично лако.

Илустрација: Пачемпреси нису захтевни за узгој и одржавање

Пачемпреси не траже посебну негу,једино су осетљиви на сушу, посебно млади примерци који траже редовно заливање и доста влаге, а могу закржљати чак и од сувог ветра.
Сребрни пачемпрес је жбунаста врста меканих плавичастих четина,неправилног раста. Достиже висину од 1,5 до 2 метра и исто толику ширину.Воли умерену хладовину и заливање а једна од ретких садница интензивно плаве боје која прави одличан контраст у врту јер се издваја необичном структуром и атрактивном бојом преко целе године. Прави је избор за слабо осунчане делове дворишта где друге биљке слабо успевају. Осим редовног заливања и прихране током вегетације потребно је сезонско чишћење од ситних сувих четина и сувих гранчица чиме се биљка подмлађује.Златни пачемрес аристократског изгледа има чврсте, усправне гране са
жутим врховима. Подлога је светло зелена а ова сорта мења боју током зиме.Воли осунчана места када добија интензивнију жуту боју. Добро подноси орезивање, чврсте је форме раста између три и четири метра у висину.Плави пачемпрес у нашим условима најчешће достигне висину до четири
метра са упола мањом крошњом. Има лепу, компактну форму и четине сиво-плавичасте боје, што га чини изузетно декоративном врстом. Спорог је раста па је погодан за мала дворишта. Воли полусеновита, влажна места и добро дренирану, благо киселу земљу. Треба га садити на местима заштићеним од јаког ветра, али зато одлично подноси ниске температуре и до -28° C.

Илустрација: Пачемпреси се лако комбинују са осталим растињем и цвећем у дворишту

Заштита од болести
Пачемпреси важе за врло издржљиве биљке које нису склоне болестима.Услед гљивичне инфекције лишће губи боју и најпре је изразито светле зелене, да би временом постало смеђе. Изданци одумиру и на грају болест може да доведе до сушења комплетне биљке. Гљивична инфекција се манифестује као трулеж корена и приземног дела стабла. Ови симптоми могу
се појавити и уколико је биљку оштетила со или суша, али и уколико је нападнута вашима и грињама. Осим ових штеточина пачемпресе напада и црна лозова пипа која једе кору а с њом и спроводне судове око целе гране.Уз то њене ларве у земљишту хране се кореном и тако додатно оштећују биљку. Знаци да је биљка нападнута црном лозовом пипом виде се по
гранама које тамне, суше се и одумиру. Пажљивим посматрањем испод одумрле гранчице виде се прстенасти изуједани трагови по кори, док остатак биљке расте закржљало. Најбоље је искористити неко од средстава за заштиту биља, при чему земљу обавезно залити препаратом који садржи нематоде које нападају ларве инсекта у земљи чиме ће се спречити даље пропадање корена биљке.

Извор: Агробизнис магазин

Srodni tekstovi

Оставите коментар