Зелени љиљан воли влагу па јој изузетно прија орошавање или још боље туширање јер ћете на тај начин уклонити прашину са површине листова што ће биљци омогућити да лакше дише.
Најбољи избор земљишта за ову биљку је хумус помешан за мало баштенске земље, а сади се и пресађује у пролеће.
Зелени љиљан је једна од најпопуларнијих собних биљака, а може се изнети и на терасу у пролеће. Своју популарност дугује чињеници да је врло отпорна бољка, па се препоручује почетницима у цвећарству јер не захтева никакву посебну негу. Као висећа врста прелеп је украс како унутар дома током целе године, тако и на балкону или трему преко лета. Позната је као сјајан пречишћивач ваздуха, што је још један разлог више да је имате у свом дому. Уз то, ова биљка је потпуно безбедна како за људе тако и за кућне љубимце, чак маце воле мало да их грицну а како није отровна вашој мезимици неће бити ништа.
Зелени љиљан (лат. Chlorophytum), познат је и под именима паукова биљка, или пауков бршљен зато што младице ничу из изданака на танким стабљикама па подсећа на паукову мрежу. Води порекло из Јужне Африке, али се одлично привикла и на нашу климу. У питању је вишегодишња биљка која уз мало пажње и неге може да потраје и десет година. Позната је по својим дугуљастим, танким листовима који могу бити чисто зелене боје или чешће у комбинацији зелене и беле, односно са белом пругом по средини или белим паспулом по ивици листова. Према истраживању које је спровела НАСА ова егзотична лепотица је најбољи природни пречишћивач ваздуха у дому, неутралише дувански дим а апсорбује чак и издувне гасове. Верује се и да упија негативну енергију па је чест избор за улепшавање канцеларија.
Најбољи избор земљишта за ову биљку је хумус помешан за мало баштенске земље, а сади се и пресађује у пролеће. Воли добро осветљена места, али не и директно сунце. Количина светлости утиче на интензитет боје листова, али и на цветове којих ће бити више уколико има довољно светлости. Можда нисте приметили али зелени љиљан цвета образујући мале, нежне беле звездасте цветове који се јављају у виду грозда на врху стабљике.
Најбоље успева уколико саксију поставите на део терасе заштићен од директног сунца, у северни, западни или јужни ћошак, а успева веровали или не чак и у купатилу. Зелени љиљан подноси најразличитије температурне распоне од врућине до хладнијег простора, али како ипак потиче из топле Африке треба водити рачуна да температура не падне испод шест степени. Ова биљка има јак, меснат корен у који складишти воду због чега је потребно свакодневно заливање током лета, односно једном у седам дана зими. Због могућности да воду сачува у корену ако и заборавите да је залијете неће бити проблем, под условом да нисте баш често заборавни. Воли влажно земљиште али водите рачуна да не претерате са количином воде јер то може довести до појаве гљивица или труљења корена. Најбоље је заливати одстајалом водом, кишницом или водом која вам је остала после кувања поврћа, рецимо спанаћа, и то ће јој изузетно пријати. Прихрана је пожељна од марта до септембра тако што се мало течног ђубрива дода у воду за заливање једном недељно. Зелени љиљан воли влагу па јој изузетно прија орошавање или још боље туширање јер ћете на тај начин уклонити прашину са површине листова што ће биљци омогућити да лакше дише. Ово цвеће се брзо и лако размножава. Најчешће сама биљка образује младице на танким стабљикама које висе из саксије. Довољно је скинути пелцер, држати га у води десетак дана да пусти коренчић а потом засадити. Може се размножавати и дељењем корена када пресађујете биљку у већу саксију. Кад корен излази из рупица на саксији то је сигуран знак да је ова егзотична лепотица прерасла саксију и да јој треба више простора за раст и развој.
Болести и заштита
Иако је у питању врло издржљива биљка која не тражи посебну негу и зелени љиљан може да оболи. Најчешће се појављују тамни сасушени делови најпре на врху листа који се шире даље што је знак да ваше цвеће не заливате довољно. Уколико лист црни од корена ка врху то пак указује да претерујете са заливањем. Зелени љиљан који има беле пруге тражи више светлости па уколико су се бели делови смањили померите је на место где ће имати довољно светлости. Понекад се дешава да листови пожуте па проверите да ли има паучине око биљке. Уколико има то је знак да ју је напала штеточина позната под именом црвени паук једна врста гриње која напада цвеће. Третирајте биљку неким од инсекцитида или природним растворима на бази белог лука од чијег мириса ове штеточине беже. Зелени љиљан може бити и на мети лисних ваши, а нападају је и трипсе. Потребно је уклонити осушене листове а биљку третирати препаратима против ових штеточина. Најбоља превентива је редовно туширање које ће отерати штеточине, а пријаће вашој биљци.
