Не знате које цвеће да посадите на пролеће? Ми имамо предлог за вас

Аутор: draganadpetrovic
217 посета

Од раног лета до првих јесењих мразева један од најлепших украса у свакој башти су цинија симбол младости и лепоте. У нашем народу овај цвет познат је и под именима лепи човек, лепи дечко и лепи Глиша а поред бегонија и мушкатле врло су популарне међу љубитељима цвећа посебно у сеоским срединама. На први поглед подсећа на далију или хризантему а могу се наћи у најразличитијем спектру боја. Одлично се уклапају са осталим цветним врстама а могу се гајити у башти, успевају и у саксијама и жардињерама на терасама. Постоје патуљасте сорте које расту до 15 цм али и оне високе са дугачким дршкама које могу да нарасту и до 90 цм. Циније су лаке за узгој, брзо расту и обилно цветају. Што их више берете све више и раскошније цветају.

Пореклом из Мексика
Циније (лат. Zinnia elegans) је једногодишња зељаста биљка. Води порекло из Мексика а име су добиле по немачком ботаничару Јохану Готфриду Зину који је 1757. први описао ову биљку. Било је потребно да прође више од три деценије да се шпански ботаничар Мартин Сесе Лукас поново заинтересује за овај цвет и готово још 100 година да званично буде прихваћена као цветна врста. У Србију је донета у 19. веку и од тад се узгаја на нашим просторима. Могу да се саде из семена у пролеће у топле леје кад прођу мразеви крајем априла и мају или као саднице. Уколико се саде из семена покријте га врло танким слојем земље како би до семена допирала сунчева светлост која му је потребна за клијање. За садњу бирајте сунчану страну баште или балкона јер одлично подноси сунце и вреле летње дане као и мањак влажности земљишта. Цинији одговара место заштићено од ветра, богато хранљиво и умерено влажно земљиште. Подноси и сиромашнију врсту тла али добро дренирану. Уколико су у питању високе врсте саде се на размаку од 35 цм док патуљасте сорте могу да се посаде са размаком од 25 цм. Уколико желите да имате дужи период резања младих стабљика можете их садити и сукцесивно на две до три недеље најкасније до средине јула како би биљка имала времена да се развије и цвета.

Илустрација: Цинија или Лепи човек симбол је младости и лепоте
Ово цвеће има усправну тврду и чврсту стабљику на којој се налазе један насупрот другоме уски листови јајоликог облика. Листови, као и стабљика су пресвучени ситним длачицама. Цинија цвета од јуна до новембарских мразева у раскошним бојама од нежно ружичасте и жуте до љубичасте, црвене, наранџасте и код нас ретке зелене боје. Цветови су веома су издржљиви и дуго остају на стабљици а високе сорте одличне су за разне врсте цветних аранжмана. Због занимљивих форми а посебно трајности цвета које дуго остаје свеже у вазни најбоље је да се бере у раним јутарњим сатима у време отварања цвета.
Прецветале цветове треба редовно уклањати како биљка не би трошила енергију за стварање семена већ за цветање. Да би биле разгранатије и са више цветова уклоните врх биљке кад достигне висину од око 30 цм. Редовно заливање неопходно је током раста и развоја биљке, док касније може да се и прореди. Цинија добро подноси сушу и не воли претерано заливање. Треба бити опрезан са ђубрењем које се користи највише једном у месец дана. Семе се скупља при крају цветне сезоне и то тек пошто се латице у потпуности осуше. Цинија је и медоносна биљка коју воле пчеле, бумбари и лептири.

Илустрација: Има лепу и усправну стабљику и лако се уклапа уз остале сорте цвећа

Болести и заштита
Цинија је отпорна биљка која, уколико има повољне услове за раст и развој, не захтева практично никакву негу. Ипак и ово цвеће може да оболи. Услед претераног заливања или током кишног лета може да се појави пегавост листа. У питању је гљивична инфекција која се брзо шири. Симптоми болести јављају се по листовима у виду сиво-смеђих мрља са тамним ивицама. Под лупом могу да се уоче наслаге спора. Током развоја болести пеге се стапају, лист жути и отпада а биљка закржља и престане да цвета. Водите рачуна да земља буде што сувља и уклоните заражене делове биљака.
Цинију може да захвати и вироза. Листови су светлији и закржљали, имају тамнозелене мрље и местимично су одумрли, а цветови мењају боју. Узрок је инфекција вирусима која може да се пренесе преко баштенског алата посебно маказа којима се одсеца цвеће или прело лисних ваши и трипса. У случају заразе не помаже ништа осим потпуног уклањања заражене биљке како би се спречило да се зараза прошири и на остало цвеће.

Srodni tekstovi

Оставите коментар