Од жена на селу и у руралним подручјима, најчешће се очекује да буду стуб породице, особа која одржава домаћинство, али и која доприноси опстанку домаћинства кроз обављање активности у пољопривреди. Такав положај не нуди много простора женама на селу да „пробуде“ сопствене тежње о
раду за који ће бити плаћене, о равноправном одлучивању о средствима у домаћинству и учествовању у доношењу одлука при управљању домаћинством, каже нам Емина Стефановић из Сврљига и додаје:
„Како нас је задесила корона, нема сајмова, нема догађаја, дошла сам на идеју да се бавим цвећарством. Пошто смо купили кућу са двориштем, сада имам више простора, јер у стану је то било неизводљиво. Почела сам из хобија, али сада полако идем ка бизнису, прича нам Емина. На почетку су
то били кактуси, сукуленти, собно цвеће, аранжмани. Сада Емина у свом врту нема шта нема, од најлепших цветова до расада.
Емина цвеће гаји на отвореном, а има и један пластеник.
„Производња и гајење цвећа у пластеницима одвија се током целе године, а на преласку из летње у јесењу сезону јављају се, за многе узгајиваче, најобимнији и најлепши послови. Када прође продаја летњег сезонског цвећа, почињу радови око нових садница, пластеници се пуне расадом који се узгаја
за пролећне празнике и летњу сезону, а један од најважнијих и најодговорнијих послова је одржавање температуре у пластеницима током зиме, истиче Емина.
Цвеће је некад било прескупо, искључиво луксуз за повлашћене. И данас је изазов за просечан џеп, али је доступно. Главни купци су цвећаре, па агенције за планирање и организовање венчања и различитих церемонија.
„Ми увек наше муштерије саветујемо у вези са цвећем које су купили. Некако овде људи купују традиционалне врсте, као што су то петуније, бегоније, мушкатле. А у жељи да им мушкатла порасте и још више се развије, они је одмах пуно заливају, те се она угуши. Значи, умерено заливање и касније
умерена прихрана, не треба ни у чему претеривати. Нама је такође циљ да цвеће које купе код нас опстане и да сви буду задовољни, истиче Емина, додаје:
„Квалитет садница зависи од елемената производње, времена садње, ђубрива, заштите и заливања, као и од благовременог вађења, правилног калемљења и трапљења. Зато цвећари стално морају да проучавају литературу и унапређују знање како би биљке биле адекватно неговане. Просечна цена ружа креће се око 2,5 ЕУР по комаду, што на површини од 10 ари доноси приход од 12.000 ЕУР. Према неким рачуницама, цвећарство на малим површинама је исплативије од повртарства, а томе доприноси и чињеница да је продаја цвећа – саксијског, собног, резаног, актуелна током целе године.
Извор: Агробизнис магазин
