Зумбул, цвет чаробних боја и опојног мириса, сматра се весником пролећа и топлијих дана, јер цвета већ од марта. Поред руже овај цвет се често помиње у песмама као симбол лепоте и тајне љубави, а посебно га је волео Алекса Шантић који га је опевао у својих песама. Претпоставља се да су зумбул у Србију донели Турци где је се гајио као најлепши украс у султановој башти. Према келтским легендама овај цвет су створиле виле, а зумбул својим опојним мирисом може да омађија и најхладније срце.
Зумбул (лат. Hyacinthus), је вишегодишња зељаста биљка из породице скривеносеменица. Као дивље цвеће расте у пределима југозападне Азије од Сирије, Ирака, Ирана до Либана и Израела. Реч зумбул преведена с грчког језика значи цвет кише и за његов настанак везује се прича о Аполону богу уметности, медицине, светлости и музике. Легенда каже да се Аполон заљубио у спартанског принца Хијацинта с којим је вежбао бацање диска. Током једне вежбе диск је погодио принца у главу и на месту га усмртио. Скрхан болом Аполон је крви која је капала из главе мртвог младића створио зумбул, а његове сузе постале су латице овог прелепог цвета, јаког и пријатног мириса. У Европи се појављује у 16. веку, а популарност стичу захваљујући Холанђанима који су били опседнути луковицама, као што су зумбули и лале.
Зумбул је био омиљени цвет Мадам де Помпадур љубавнице француског краља Луја XV. Како су овом цвету због интензивног мириса приписивана мистична својства верује се да је она захваљујући зумбулу успела да заведе краља.
Зумбул се размножава луковицама, сади се у јесен у хранљиво и добро дренирано земљиште, што се постиже додавањем мало песка на дно припремљене рупе за садњу. Приликом куповине луковице, саветују искусно баштовани, обратите пажњу да на додир буде тврда, без оштећења, не сме бити сува и без коренчића и бирајте мање комаде тежине око 80 грама. Ова биљка има осетљив корен па треба обратити пажњу приликом садње да се не оштети. Уколико зумбул садите у башти потребно је да размак између луковица буде 15 до 20 сантиметара, а уколико га садите у саксију онда је довољна једна луковица за посуду средње величине. Сади се на осунчана места заштићена од јаких ветрова на дубину од 15 сантиметара. Најбоље време за сађење луковица у башти је у октобру, како би биљка имала времена развије коренов систем пре зиме и оштрих мразева.
Током раста и цветања, зумбул тражи редовно умерено заливање. Уколико сте га посадили у саксији да бисте продужили период цветања посуду са зумбулом никако не држите у загрејаној и топлој просторији. Зумбул нарасте до 50 сантиметара висине са 4 до 12 приземних листова и једном цветном стабљиком која носи гроздасту цваст састављену од 50 ситних цветића који подсећају на звоно. Цветову имају опојан мирис и у зависности од сорте могу бити плави, љубичасти, ружичасти, жути или бели. Опрашивање врше инсекти, а плод је округла чаура са мрко-црним семеном.
Након периода цветања потребно је уклонити прецветале делове, али оставити листове због исхране луковице. Искусни баштовани саветују да је у овом периоду потребно додати прихрану биљци, како би се луковица добро формирала. Након што се и листови потпуно осуше крајем маја и у јуну, луковице се ваде из земље, очисте, просуше и чувају на тамном и хладном месту до јесени и нове садње. Луковице могу остати и у земљи а биљка ће цветати и наредних година, али ће цветови бити ситнији.
Када су у питању болести највећи непријатељи зумбула су пужеви који се хране његовим лишћем. То се може спречити ручним уклањањем пужева рано ујутру када су најактивнији у потрази за храном. Зумбул је отпорна биљка која не тражи превише неге. Једино о чему треба водити рачуна је количина воде којом се залива. Уколико се превише залива може доћи до појаве сиве буђи, која се манифестује појавом сивим мрљама на лишћу и луковици што може довести до њеног труљења. Да би се избегле болести искусни баштовани саветују да пре садње сваку луковицу дезинфикујете.
Есенцијално уље зумбула се користи у парфимерији, док се из цветова добија плава боја. Приликом обављања послова око зумбула, посебно приликом садње обавезно носите баштенске рукавице. Наиме, зумбул, а посебно луковица су богати биљним соком који садржи токсине и који може изазвати озбиљне алергијске реакције уколико вам кожа није заштићена.
Драгана Петровић
