Да ли цвеће може да буде исплатив бизнис и када?

Аутор: Gdjakovic
261 посета

Узгајање цвећа је последњих година постао бизнис којим почиње да се бави све више људи у Србији, а као „краљица домаћих расадника“ издвојила се ружа. Ово цвеће, како кажу стручњаци, има највећи потенцијал за узгој на домаћим плантажама, али и за продају у земљи и иностранству. Произвођачи истичу да цвећарство може бити уносан посао, али напомињу да захтева и велика улагања.Портал Инфостуд преноси да су најзначајнији региони за производњу и узгој цвећа у Војводини, на граници са Мађарском, затим у околини Шапца, као и у местима у околини Љига, Трстеника и Крушевца, Сремчице и Велике Дренове.

У Привредној комори Србије (ПКС) кажу да је за почетак малог бизниса са ружама, на површини од три ара потребно минимум око 6.000 евра – 2.000 евра за саднице, док је пумпа око 4.000 евра. Рачуница је таква да у првој години буде око 15.000 цветова, који доносе приход од око 3.000 евра, а већ у другој години око 6.000 евра. Тај циклус, у којем се остварује приход од засада траје пет година.

Драгослав Михаиловић (50) из Саранова код Крагујевца се већ 25 година бави производњом ружа, али каже да је схватио да се ипак више исплати комбиновани узгој више врста цвећа.

„Све носи своје ризике, али пошто ми снабдевамо директно цвећаре, схватили смо да је боље да имамо богатију понуду више производа. Колико ће бити улагање зависи од сваког појединачног случаја – да ли постоји бунар или мора да се копа, да ли је пластеничка или обична производња и има много ствари које утичу. Држава даје субвенције за пластенике, опрему за наводњавања, гориво и то добро дође. Ми смо у петој години производње подигли и кредит, али данас ја то не бих препоручио ником ко почиње да се бави овим послом, због неповољних услова задуживања и високих камата“, каже Михаиловић за Послове Инфостуд.

Само на свом терену знаш шта тачно треба биљкама
Напомиње да не би саветовао да почињу они који очекују брзу зараду, а не знају да раде, јер посао није лак, а потребно је и време да се пронађе тржиште за пласман робе. Он напомиње да се није уско образовао баш за цвећарство, али да је завршио Пољопривредну школу у Тополи код Крагујевца. Истиче да је неопходна едукација, посета сајмовима и праћење трендова у овом сектору, али да је „најбитније искуство на лицу места“.

„Можеш ти да одеш у Холандију да учиш, али ти то не значи много, јер су код нас потпуно другачији услови. Клима се разликује код нас у Шумадији и у Војводини, а камоли у другим земљама, тако да је добро учити и покупити искуства других, али само када си на свом терену и када покушаш сам да узгајаш цвеће, онда знаш прецизно шта треба твојој земљи и биљкама. Свака година је различита у смислу климатских услова, болести на биљкама, па тако и приноса“, објашњава Драгослав Михаиловић.

Он напомиње да од продаје цвећа у Србији може да се живи просечно, али да ово није бизнис за оне који желе да купују некретнине и скупе аутомобиле.

Уз југ Француске, Србија најбоље поднебље за узгајање ружа
Србија иначе има добре услове и велики потенцијал за плантажну производњу цвећа и украсног биља, због повољних климатских фактора и дужине вегетационог периода. Даница Мићановић, виши саветник у Удружењу за биљну и прехрамбену производњу у ПКС каже за Послове Инфостуд да европски стручњаци сматрају да је, уз југ Француске, Србија најбоље поднебље у Европи за гајење ружа, јер имају скоро идентичну микроклиму, број сунчаних дана и квалитет земљишта. Иако се број расадника повећава, то није довољно за домаће потребе.

„Србија би могла да производи задовољавајуће количине ружа за сопствено тржиште, а не да издваја знатна средства за увоз цвећа. Међутим, за ову област у Србији карактеристична је застарела технологија код већине произвођача, као и опрема и механизација, али и велики број сезонске радне снаге и недостатак научно-истраживачке подршке и недовољна подршка државе“, сматра Даница Мићановић.

Субвенције по хектару до 5.200 динара
Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде кажу да ће субвенције ове године бити веће, али да се још не зна колико тачно. На основу Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2022. години произвођачи цвећа и украсног биља на основу директних плаћања имају право на субвенције од 2.000 динара по хектару, регрес за ђубриво у износу од 2.000 дин/ха, и субвенције за гориво у износу од 1.200 дин/ха, односно укупно по 5.200 динара по хектару укупно.

Даница Мићановић каже да Министарство пољопривреде помаже произвођаче цвећа и украсног биља и кроз инвестиције у пољопривредна газдинства која се баве овом производњом, а да је максимални износ који произвођач може да оствари до 1,5 милиона динара, односно 50 до 65% од вредности инвестиције.

То се односи на набавку опреме и механизације за заштиту од болести и штеточина, за наводњавање, за производњу садног материјала у заштићеном простору, као и за набавку машина за пуњење саксија супстратом, прављење супстрата за производњу цвећа, орезивање и обликовање украсног биља, покривање расада цвећа, у циљу заштите од мраза – агротекстил, покривање расада цвећа, у циљу заштите од високих температура – мрежа за сенчење…

У нашим букетима руже из Кеније
Мићановић указује да потрошња цвећа расте по годишњој стопи од 20 одсто, уз промет преко 250 милијарди евра на светском и око 31 милиона евра на домаћем тржишту и истиче да је то велики потенцијал. Она напомиње да је у Србији најважнија производња ружа, а да саднице овог цвећа највише продајемо Холанђанима и Русима, док резане руже увозимо. У букетима у српским цвећарама највише миришу руже из Кеније, јер је увоз из ове земље у 2021. години достигао највећу вредност – готово два милиона евра.

Извор: Н1

Srodni tekstovi

Оставите коментар