Недавно одржана конференција о унапређењу зеленила у урбаним срединама за одрживу будућност окупила је стручњаке из Холандије и домаће стручњаке, претежно пејзажне архитекте. Скуп је организовала Амбасада Краљевине Холандије, а пројекат који се спроводи код нас назива се „Зелени градови Србије“. Уклањање непотребног бетона и озелењавање градова у Холандији постало је покрет, али како нам је рекао координатор пројекта „Зелени градови Србије“, читав концепт је стар свега неколико година.
„Можемо рећи да је овај процес у Холандији започет пре пар година и веома брзо је постао интензиван. Сада се више пажње поклања не само количини, већ и величини дрвећа, јер кад говоримо о зеленилу, важно је колико имамо лишћа, а не само број стабала. Видим да се и у Србији развија сличан тренд, што је веома позитивно и занимљиво. Међутим, питање је како ће се све то одржавати, јер то зависи од квалитета пројектовања, а не само од алата попут тримера за траву“, истиче координатор.
Башта на корву у Ротердаму
Многи странци су, попут Ханса, одлучили да живе у Србији, а након десет година овде, он је започео сарадњу са Холандском амбасадом на овом пројекту. „Раније сам имао фирму за озелењавање, али сада сам координатор овог пројекта, што ми је драго јер могу допринети бољој и зеленијој будућности Србије. Градови су некада имали богат биодиверзитет, али данас ретко можемо видети ласте, врапце, па чак и голубове. Нестајање зелених површина директно утиче на микроклиму у градовима“, додаје он.
Одговорност за враћање биодиверзитета, према његовим речима, лежи на свима нама. „Важно је да не будемо усмерени само на један аспект, већ да посматрамо проблем са више страна. Колапс биодиверзитета је велики проблем, и није у питању само климатске промене, већ морамо схватити колико је важно мењати начин на који живимо и радимо. То је промена која мора обухватити све сфере, од хортикултуре до индустрије“, каже наш саговорник.
Пројекат је већ покренут у сарадњи са пољопривредном школом у Пожеги, где ће млади учити како се хортикултура може применити у урбаним срединама. Такође, у Златиборском округу се припремају пројекти озелењавања кровова и стварања вертикалних башта. У Београду је на Калемегдану засађено доста луковица лала, а једна врста лала је названа по Јелисавети Начић, првој жени архитекти у Србији.
Са конференције у Београду
„Посетили смо Холандију неколико пута како бисмо видели њихове пројекте и применили та знања код нас. Ако се овај концепт прихвати у Србији, отвара се могућност за укључивање расадника широм земље. Временом, свака зграда и сваки вишак тротоара могли би бити озелењени“, истиче координатор.
Сарадња са локалним властима је кључна, јер увек треба пронаћи људе који разумеју значај зеленила за градове. „Увек постоје они који пружају отпор променама, али уз праву комуникацију и информације можемо да постигнемо добре резултате“, наглашава наш саговорник.
Пројекат „Зелени градови Србије“ има за циљ не само озелењавање, већ и едукацију људи о важности одржавања биодиверзитета. „Промене свести су неопходне, како у Србији, тако и у Холандији. И код нас и код њих финансије нису увек главни проблем – оно што је потребно је схватање да зеленила повећавају вредност некретнина и доприносе квалитету живота“, закључује координатор.
