Гаилардија цвет веселих и раскошних боја за баште и вазе

Аутор: draganadpetrovic
74 посета

Гаилардија, код нас позната и под именом кокарда, је цвеће живих, веселих боја које је неправедно запостављено у нашим баштама. Обухвата више од 20 врста једногодишњих и вишегодишњих биљака које могу да се гаје у жардињерама и саксијама, а цветови виших врста могу да буду лепо резано цвеће које у вази може да потраје и до 14 дана. Гаилардија није захтевна за узгој, добро подноси летњу сушу, а уколико се посади у сеновитом делу баште имаће ситније цветове, који се попут прекривача шире по земљи. Како су најпопуларније гаилардије у жутој и црвеној боји, традиционалном колориту индијанских покривача отуда овом цвету и име индијански прекривач. Привлачи лептире и бубамаре а у сваки врт уноси ведрину од раног лета до јесени.

Илустрација: Добро подноси сунце и топло време

Како се сади и негује?
Гаилардија припада породици Астерацеае, а води порекло из Северне и Јужне Америке где ниче као дивље цвеће. У зависности од сорте може бити једногодишња или вишегодишња биљка и тада може да потраје и десетак година. Препорука стручњака је да се расађује на две године како би раскошно цветала сваког лета. Високе сорте могу да нарасту и до метар висине, док ниже врсте више расту у бокорима од 20 до 60 сантиметара. Веома брзо и лако се размножава, стално расте у ширину као покривач и добар је избор за каменити део баште. Може се расадити одвајањем младице од корена, али из семена и тада брзо ниче и цвета већ исте године. Сади се у топлој леји од априла до јуна, расађује у јуну.
Гаилардија није захтевна када је у питању земљиште, па се сади у плодну, песковиту земљу на сунчаном месту. Уколико је у питању земља богата глином додајте песка како бисте биљци омогућили добру дренажу. Како саветују искусни баштовани редовно заливање је потребно само у фази раста, при чему треба водити рачуна да корен не буде натопљен водом, јер ће од превелике владе иструлити.
Листови су дугуљасти, длакави и имају назубљене или глатке рубове, а понекад и ресе. Гаилардија богато цвета од јуна до октобра. Цвет је сличан белој ради, најчешће двобојан жуто-црвен, али и у нијансама наранџасте, жуте, ружичасте или тамноцрвене боје.
Цветови су прилично крупни и могу бити чак 10 центиметара у пречнику. Након што цвету отпадну латице остаје веома занимљива зелено-црвена куглица које се постепено суше и смањују. Уколико јој редовно уклањате прецветале делове, узвратиће вам новим бујним цветовима који се дуго одржавају и изузетно су декоративни.
За разлику од ниске гаилардије која се шири као прекривач по земљи, висока сорта овог цвета је грмолика биљка бујног раста са дугим цветним дршкама које могу да достигну висину и до 80 сантиметара. Искусни баштовани саветују да се дршке привежу уз неки ослонац или ограду да их јачи ветар не би поломио.
На почетку сезоне препоручује се прихрањивање ђубривом са продуженим дејством или додавање течног ђубрива у воду за заливање сваке треће недеље. Пре првог мраза гаилардија се скраћује на висину до 15 сантметара. Уколико је засађена у башти у хладнијим крајевима треба је заштити преко зиме тако што се на биљку наслажу мање гране смрче.

Илустрација: Бирати здраве младице за расад

Болести и заштита
Како саветују стручњаци ђубрење гаилардије и прихрану треба обуставити крајем лета, нарочито треба избегавати додавање азота. Зашто? Зато што се на овај начин подстиче раст биљке и нови изданци чиме се смањује њена отпорност на хладне, зимске услове.
Како је у питању летње цвеће које воли доста сунца треба водити рачуна да приликом заливање не дође до превише натапања земље водом што доводи до трулежи корена. Узрок је гљивична инфекција корена или кореновог врата због чега биљка више не може нормално да се храни и узима воду из земље. Натопљеност земље водом проузрокује мањак кисеоника што погодује ширењу гљивица око корена. Ова болест најчешће се јавља у младим засадима, а симптоми болести су клонула биљка којој временом одумиру изданци, а потом и цела биљка. Најбоља превенција против овог обољења је да се приликом расађивања саде здрави и снажни изданци. Уколико се болест појави уклоните заражене биљке како бисте спречили ширење инфекције.
Осим ове гаилардија може да оболи и од пегавости листа. Симптоми болести су тамна, лака, округла улегнућа на листовима која касније постану смеђа, лист се суши и отпада. Узрок је инфекција лисним гљивицама које се првенствено шире на доњим деловима биљке по влажном времену. Савет је да пазите да засади буду суви, а приликом заливања биљке водите рачуна да не поквасите доње листове.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар