Вратили су се у село после 40 година и направили чудо

Аутор: draganadpetrovic
682 посета

Ружа је многима омиљени цвет и оправдано се сматра краљицом цвећа и вртова. Према традицији нашег народа, ђул или трендафил, како је још зову, симболизује младост, љубав, нежност. Стилизоване руже се могу видети и у традиционалном везу, дуборезу и украсима обредних хлебова, а од давнина су се користиле у медицини, исхрани и као сировина за парфеме због специфичног и опојног мириса. А, тај скупоцени састојак може се добити једино из њених латица, и то само из одређених врста тзв. ружа уљарица, попут бугарске руже.

Тим занатом, производњом ружиног уља и ружине водице, се већ седам година бави Славица Паванић из Александрова. На идеју да гаји руже дошла је, каже, спонтано као љубитељ специфичних врста биљака које не расту у нашим крајевима.

– У почетку је кренуло као хоби пошто 40 година нисам живела на селу па ми је када сам се вратила на земљу мојих родитеља требало времена да се подсетим како се шта ради. Стицајем околности ова ружа је расла код моје баке у башти. Тако сам 2016. засадила 3.000 садница бугарске руже – почиње своју причу Славица и наводи да је било муке док није дошла до прве саднице јер их на нашим просторима има јако мало.

Илустрација: Руже су леп украс и још лепша зарада

Информације о узгоју је морала да прикупља са разних страна пошто нема довољно литературе али је и поред тога решила да је засади, а касније се у причу укључио и супруг.
– Прва замисао је била да правимо етерично уље и хидролат. Али кад је ружа процветала и када сам узела латице у руку, онда је дошла идеја за друге производе, као што су слатко, сируп, сирће и још неке комбинације са укусима. Тако то иде када нешто започнеш, једна ствар повуче другу – констатује наша саговорница.

Како Славица наводи, почетна берба са засадом од 3.000 стабљика није била велика узевши у обзир да је за литар уља потребно 4,5 тоне цвета. Тек са 11.000 стабљика остварили су бербу за 2,5 литре уља. Остатак од процеса дестилације искористе као ђубриво за ружичњак. Ова ружа је изузетно интересантна пошто се у једном периоду дана, од високе температуре, уље врати из цвета у корен да би се цвет заштитио да не прегори.

Узгајање мирисне бугарске руже је новост у Александрову. Када крене берба, помажу комшије, пријатељи, жене из села. Сада им долазе и млади берачи из других крајева, јер им је све то интересантно, а ујутру цело село мирише на руже.

– Пошто сам заљубљеник здравог стила живота, здраве хране и природног узгоја биљака, привлачи ме алтернативна медицина па волим да истражујем које све могућности ове биљке дају – истиче Славица која руже узгаја и одржава органским методама те добијају воду и прехрану само у оној количини која им је неопходна да опстану.

Да би уље могло да се користи у медицинске сврхе, руже не прскају ничим штетним, већ само природним старинским методама уништавају лисне ваши, а и окопавање је ручно. Зато су анализе показале да се хидролат по чистоћи може пити. Од латица које претекну после дестилације, Паванићи праве сапуне, сирупе, слатко, ратлук од руже, па чак и козији сир са укусом руже.

– Производе пакујемо и извозимо у Европу, Америку, Кореју, Русију, Канаду. У Србији излазимо на етно базаре да би барем тако људе упознали са овим што радимо, али од тога нема неке продаје – искрена је наша саговорница.
Славица је рада да помогне свима који желе и још радије даје савете почетницима да не праве исте грешке као они. Драго јој је када се људи интересују и крену у производњу и сматра да би удруживањем сви постигли више. Оно што би значило овим иновативним предузетницима је свакако помоћ државе која би препознала узгајање бугарске руже као нову културу која може да успева и на нашим просторима.

Илустрација: Руже извозе у цео свет

ПРОДАЈА И ЗАРАДА

Иако се оглашавају на друштвеним мрежама, најзаступљенија је трговина са страним купцима.О томе да ли је овај посао исплатив и одржив на дуже стазе Славица каже да су прве три године предвиђене само за одржавање и да приноса ту нема.Тек касније креће већа количина цвета која даје приход. Поред тога, и даље је тешко доћи до садница али помало људи почињу да се опредељују за ову биљку. У целом процесу је битна нега, одржавање и учење.

Илустрација: Свеже цвеће одмах иде у процес дестилације и тако се добијају етарско уље и ружина водица

РУЖИНА ВОДИЦА

Паванићи су реновирали старе просторије и шупе и изградили нове да би латице биле заштићене од кише и хладноће. Бугарску ружу зову још и мајска ружа јер цвета само једанпут у току године. Половином маја почиње да цвета и берба обично траје до половине јуна. Почиње рано ујутру, око пет, и заврши се за 4-5 сати. Свеже цвеће одмах иде у процес дестилације и тако се добијају етарско уље и ружина водица. Када је производња у питању, требало је теорију претворити у праксу.

Извор: https://biznis.kurir.rs/info-biz/4231972/pavanici-se-posle-40-godina-vratili-na-selo-i-napravili-cudo-njihovi-proizvodi-sada-putuju-u-ameriku-kanadu-rusiju-koreju

ФОТО: Pixabay

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар