Љубитељи цвећа увек се нађу пред истом дилемом – шта посадити у баште и на балконе? Наш предлог овог пута је афричка маргарета. У питању је цвет раскошних боја од беле, нежно жуте и наранџасте до пинк и упечатљиве љубичасте боје. Расте у бокору, воли пуно сунца па одлично подноси летње врућине и прелеп је украс сваког врта или терасе.
Родом са Рта добре наде
Афричка маргарета (лат. Остеоспермум ецклонис) како јој само име каже води порекло из Африке, тачније из области Рта добре наде где расте као жбунаста, декоративна биљка. Позната је и под именима афричка бела рада, сунчана девојка и сунчица, а познато је више од 70 сорти овог цвећа. У Европу је донета у 19 веку и врло брзо се одомаћила. Иако је родом из топлих крајева и изгледа врло нежно немојте да вас то завара. У питању је биљка која подноси и хладније дане, слабији мраз али не и снег. Не тражи посебну негу и најчешће је довољно уклањати прецветале изданке чиме се време цветања продужава до касне јесени.
Лако се размножава семеном, а сеје се почетком пролећа у мале посуде или топле леје тек толико да семе покрије земља. Већ за 10 до 15 дана нићи ће младице. Да би се подстакао развој бочних изданака и добила жбунаста форма, када се развије три до пет листова треба да се закине врх. Младе биљке се постепено привикавају на спољне услове повременим изношењем у топлом делу дана, а крајем маја се саде на стално место у плодно, растресито, дренирано земљиште.
Средином лета афричка маргарета може се размножава зеленим резницама које се ожиле у песку за закорењивање а потом посаде у посуду са супстратом. Такође, могу да се узму резнице на крају вегетације, али пре мразева, затим пободу у посуду са добро пропусним супстратом, ставе на светло и прохладно место. Повремено оскудно заливати и до пролећа ће избити нови изданци. Расте усправно у облику прелепог декоративног жбуна који је богато окићен цветовима, па је погодна за садњу како у баштенске леје, тако и у саксије и жардињере. Током пуног раста достиже висину од 40 сантиметара. Цветови се отварају око поднева, а затварају кад падне мрак или по тмурном и хладнијем времену. Јак ветар је може оштетити, па је треба садити у заветрини.
Нега и прихрана
Афричка маргарета није захтевна за негу. Потребно је редовно заливати посебно лети када нема кише. На недостатак влаге указаће обешени листови и цветне главице, али ће се брзо опоравити после заливања. Ипак, не треба претеривати са заливањем јер не воли превише воде око корена, зато тражи добро дренирано земљиште. Током вегетације прихрањује се сваке недеље, осим уколико је посађена у саксију, јер услед превише прихране може да престане са цветањем. Један цвет афричке маргарете траје најмање недељу дана. Увеле листове треба редовно резати како би се биљка подмладила, потерала нове изданке и задржала грмолики изглед. Наравно, треба поштедети младе, бочне гранчице са пупољцима. Искусни баштовани саветују да се средином лета мало више подреже, прихрани и добро залије како би расла и цветала до касне јесени.
Када су у питању болести афричку маргарету најчешће нападају тосповируси. У питању су вируси које преносе трипси и лисне ваши. Болест се манифестује светлијим и закржљалим младим листовима који се суше и одумиру преносећи заразу на друге изданке. Против самих вируса нема много помоћи, осим да се одстране оболели листови. Али, зато је могуће биљку заштитити од преносиоца вируса, односно трипси и лисних ваши. Могу се користи бројни хемијски препарати, али и природна средства.
Једно од проверено најбољих средстава за заштиту је коприва. Потребно је набрати 10 килограма коприве и потопити у 10 литара воде да одстоји 10 до 15 дана уз свакодневно мешање. Раствор се у току процеса ферментације згушњава и мења боју у смеђу, а спреман је за употребу када више нема мехурића услед врења. Пре употребе ферментисани екстракт разредити са водом у односу 7:1 и третирати биљке.
Афричка маргарета може да оболи и од лажне пепелнице. Болест се испољава као жућкасто обојени делови листа налик на флеке са доње стране. Лист одумире и суши се. Узрок болести је гљивица која се шири у влажној микро клими. Како би се спречило ово обољење потребно је садити биљку са довољним размаком између младица како би ваздух несметано струјао међу стабљикама. Уколико приметите симптоме лажне пепелнице одмах уклоните оболеле листове са спорама гљива како би сте спречили ширење болести.
Извор: Агробизнис магазин
