Анђела Грубачки (16) из Зрењанина је међу најбољим средњошколцима пољопривредних школа у Србији. Вредно
признање које носи име Ђорђа Радића, првог доктора пољопривредних наука у Србији, добила је за успешну примену у пракси знања стеченог у школској клупи. Осим по лепоти Анђела се од својих вршњакиња одваја и по необичном хобију – узгаја афричке љубичице због који је, веровали или не, научила и руски језик.
Прва љубичица Ђоле
Анђела је рођена у Зрењанину у питомој војвођанској равници. Најлепше успомене из детињства везују је за село Торак где је дане проводила окружена љубављу баке и деке, маминих родитеља. Уз њих је заволела мирис тек узоране земље, домаће животиње и тежак, али леп паорски посао. Иако је била одликашица у основној и са 88 поена на пријемном испиту могла да бира средњу школу, она је на изненађење свих уписала средњу пољопривредну школу у родном Зрењанину.
- Ја сам уписала оно што сам истински желела. Планирам да максимално проширим своја знања и волела бих да у будућности спојим љубав према хортикултури и руском језику – открива Анђела.
Љубав према афричким љубичицама, чини се, планула је изненада када је од родитеља за 12 рођендан пожелела саксију овог цвећа. Испоставило се да је њена мајка Кристина у младости гајила љубичице, али је ћерка превазишла. - Још као дете с мамом сам стално нешто чепркала по баши и тада сам посадила своје прво цвеће. Касније када сам одрасла имала сам неколико саксија кактуса и сукулента биљке које у лишћу скупљају воду попут алоја вере. Пре четири године за рођендан сам пожелела неку нежнију биљку, а љубичица са својим меканим листићима налик на плиш ми је запала за око. Наравно, то је била обична љубичица из цвећаре – испричала је Анђела.
Та прва саксија и жеља да сазна нешто више о овом цвећу отворио је пред њом читав један нови свет хибридних афричких љубичица. - Трагајући за информацијама на интернету сазнала сам да постоје хибриди различитих боја, облика и величина листова и цветова од оних најмањих чији цветићи имају једва шест сантиметара до оних чији пречник розете достиже 40-60цм. Исте године, по мојој жељи као поклон за одличан успех у школи добила сам прву хибридну, црвену љубичицу. Хибриди се могу набавити само од колекционара, па сам прве пелцере купила од искусног колекционара Монике Томић из Новог Сада, којој дугујем захвалност за подршку и савете које ми је давала док сам била
почетник. Пионир моје колекције јесте управо та црвена љубичица врсте ЛЕ-Данко, коју ја од милоште зовем Ђоле. Данас је то најстарија љубичица у колекцији, има четири године, редовно и бујно цвета сваке сезоне – рекла је наша саговорница.
Временом њена колекција се ширила, а саксије су почеле да заузимају сваки слободан кутак у кући. Ускоро је тата морао да направи полице за цвеће своје мезимице. - Моја колекција броји око 250 врста, али тај број варира узимајући у обзир да се повремено врсте обнављају (старе се избацују, а нове додају). Дуго времена је колекција бројала чак 400 врста. Број саксија је веома тешко избројати, јер уколико се рачунају матичне биљке, пелцери, листови који су на ожиљавају, и пелцери који још нису раздвојени приближна цифра би била око 750 – с поносом истиче Анђела која је своје цветне мезимице сместила на девет полица.
Елитне љубичице из Русије
У својој богатој колекцији на којој би јој позавидели и много старији искуснији колекционари, Анђела има афричке љубичице чије пелцере је добила из Русије. У питању је најпознатија московска цвећара Фиалковод брачног пара Алексеја и Дарије Тарасов чије се хибридне љубичице сматрају за елитне због изузетне лепоте и префињености.
- Стручна литература везана за узгој хибридних љубичица, књиге, магазини, форуми све је на руском језику. У жељи да својим љубичицама обезбедим најбоље могуће услове за раст, развој и размножавање научила сам руски језик и заволела ову земљу. Пошто пелцери, а поготово одрасле биљке, тешко преносе дуг пут преферирам да купујем сечене листове из којих одгајим себи нове биљке. За преношење биљака (укључујући и листове) преко границе потребна фитосанитарна дозвола, па је ограничен број иностраних колекционара са којима могу сарађивати – рекла је Анђела и додала да је узгој хибридних врста афричких љубичица нешто захтевнији у односу на оне купљене у цвећари.
- Услови у којима се држе биљке су пресудни да успешан узгој. Потребна им је полица са адекватном расветом, квалитетан супстрат, влажност ваздуха не сме прелазити 70% док је оптимална температура од 20-24° Ц. Љубичице воле мале саксије зато се саде у саксије пречника 9 цм никако веће! На сваких шест месеци пресађујем целу колекцију и тада радим шест- седам дана по 10 сати дневно. Свакодневна брига захтева да се љубичице прегледају, одстране увели цветови и листови, те уоче симптоми који указују на неки проблем. Прошле године сам поставила све
матичне биљке на фитиљно заливање па сам тиме уштедела доста времена. У просеку, дневно је потребно издвојити два до три сата за овај хоби, наравно, све зависи од бројности биљака – рекла је Анђела која вишак пелцера продаје у специјално упаковану амбалажу да се не оштете.
Највећу подршку има од родитеља који су увек спремни да прискоче у помоћ својој мезимици, а помаже јој и најбоља
пријатељица Јована која обилази њене љубичице када породица Грубачки оде на одмор. Поред оптималних услова за раст и развој Анђела своје цветне љубимице обасипа љубављу, а оне јој узвраћају чаробним и раскошним цветовима од чије лепоте застаје дах. - Извор: Агробизнис магазин
