Размножавање и подмлађивање божура
Божур (лат. Paeonia) је врста цвећа која се често повезује са лепотом и елеганцијом. Овај цвет припада породици Paeoniaceae и познат је по својим великим, раскошним цветовима са разнобојним латицама.
Дељење божура најбоље је обавити у касно лето или рану јесен, обично око септембра, у зависности од климе, након што биљке заврше цветање за текућу сезону. Дељење божура сваких неколико година помаже у подмлађивању биљака и одржавању њихове снаге. Како божури расту и сазревају, могу постати претрпани, што доводи до смањеног цветања и слабог здравља биљака. Њихова подела негује нове, здраве биљке од устаљених. Такође, дељењем божура током касног лета смањује се стрес за биљке. Пошто природно улазе у стање мировања у јесен, мања је вероватноћа да ће патити од шока приликом пресађивања, што им омогућава да се лакше настану у новим положајима (већина се сети да би посадила или пресадила божур када никне на пролеће или цвета).
Тренутни изглед божура
Подела бокора божура у касно лето или рану јесен гарантује да биљке имају довољно времена да успоставе коренов систем пре него што стигну зимске ниске температуре и оду у период мировања. Ово помаже да се осигура њихов опстанак током сурових зимских месеци, јер се нови бокори могу успоставити пре него што се суоче са изазовима хладније сезоне. На овај начин ћете подстаћи јачи раст и више цветања када дође пролеће.
Следећег пролећа, новодељеним божурима може требати неко време да се учврсте и можда неће произвести толико цветова као зреле биљке. Међутим, уз одговарајућу негу и стрпљење, биљке ће постепено повратити своју снагу и на крају цветати. Редовно заливање, адекватна сунчева светлост и добро земљиште су кључни за помоћ новоподељеним божурима да напредују. За отприлике две године, биљке би требало да се потпуно опораве и дају обилно цветање, слично оригиналној, неподељеној биљци. Уз пажљиву негу ново цвеће, можете успешно поделити и уживати у њиховом лепом, отпорном цвећу како бисте окружили свој дом њиховим прелепим цветовима.
Како се дели биљка – бокор
За почетак, очистите земљу око биљке божура и залијте је дан пре дељења како бисте били сигурни да су корени добро хидрирани. Користите лопатицу или баштенску виљушку да пажљиво окопате корен божура, водећи рачуна да не оштетите корење. Нежно подигните целу биљку са земље. Отресите вишак земље и пажљиво исперите коренов систем водом да бисте добили јасан преглед корења. Уколико желите да на истом месту остане биљка божура онда само део који вадите испирате остатак загрните.
Када су корени очишћени, оштрим, чистим ножем или лопатом исеците корен на делове. Свака група треба да има три до пет здравих, ружичастих пупољака — очију — и добар део кореновог система. Одрежите све оштећене или мртве корене и стабљике. Када завршите са дељењем божура, пресадите сваку групу корена на ново место са добро дренирајућом земљом и довољно сунчеве светлости. Посадите их на дубину од око 5 цм са очима окренутим нагоре. Након садње, темељно залијте нове поделе и додајте слој малча око биљке да бисте задржали влагу и заштитили корење током зиме (ако немате може и земља). Залијевајте тек подељене божуре током јесење сезоне како бисте им помогли да успоставе коренов систем пре зиме.
Божур може живети и дуже од педесет година те је због тога, а и веровања да доноси срећу у љубави, кинеска традиција да се након венчања у врт младенаца засади жаркоцрвени божур. Црвени божури доносе љубавну срећу и неудатим девојкама: верује се да грм божура привлачи просце у кућу. Врло често се цветови божура стављају у вазе, идеалан су украс за кухињу, али – како се верује – нису пожељни као украс у спаваћим собама брачних парова, јер стварају енергију која може да подстакне неверу.
Божур се сматра биљком која штити тело, дух и душу, привлачи срећу и помаже у одбијању негативне енергије и разбијању клетви. Зато се често садио у врту да би чувао дом од зла, а његово семе и корен су коришћени као заштита.
Божур симболише стидљивост. У викторијанско доба сматрало се да се несташне нимфе крију у величанственим латицама овог цвета.
фото: freepik.com, agrobznis
Аутор: дипл. инж. мастер Горан Ђаковић
