Академци одлучили да се врате на село

Аутор: Gdjakovic
128 посета

Мало је села на кугли земаљској као она уз Западну Мораву између Трстеника и Крушевца која су деценијама живела од калемарства. Трстенички калемари годишње производе од 10 до 12 милиона комада лозних калемова, осам милиона комада воћних садница и неколико десетина милиона комада садница ружа. Квалитет је загарантован јер је преко 80 одсто производње у моравским селима сертификовано. Калемови се одавде извозе у Русију, готово све бивше земље Совјетског савеза, арапске земље, Молдавију. У земљама бивше Југославије готово да нема места у коме нема лозе или воћке из ових крајева.

Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века калемарство је доживело невероватан успех. Чак 60 милиона садница је годишње одлазило из овог краја у Русију. Успех су прекинули распад Југославије и санкције, и калемарство у Србији, као и све остало, претрпело је тежак ударац. Данас, мање људи се бави овом производњом, али не одустају. Многи су прешли на украсно биље. Једни од њих су породица Саше Савића из Селишта.

Селиште се налази у трстеничком крају познатом по калемарској историји. Оставши без посла у чувеној Петолетки, Саша Савић вођен традицијом и богатим искуством неколико генерација у производњи лозних калемова почиње посао пре четврт века, и то на само 80 ари купљене земље. Повећавала се површина под засадима, али и врсте биљака.

„Па почели смо са калемарством, онда узели прво три хектара под закуп, полако ширили и други асортиман. Та хортикултура постала је све популарнија, и деца су то заволела, нарочито у почетку старији син. Онда смо узели још шест хектара под закуп и тако мало по мало, ево две деценије се ради. Саднице продајемо широм Србије, а купаца има и у окружењу. За извоз на подручје Европске уније немамо потребне количине, а за сада нема ни потребе, јер је последњих година све више оних који желе да уреде своје двориште, што нас је навело да ширимо производњу. Ова производња специфична је по томе што је дуг период производње једне саднице од ожиљавања до продаје. Да би се одгајила једна садница четинара за продају, висине 1 до 1,2 или 1,5 метара, потребно је да прође четири до шест година,“ почиње причу Саша Савић.

Главна производња расадника Савић су четинари, лишћари, саднице ружа, егзотично воће, патуљасто воће, украсно дрвеће, тује. Тачну евиденцију броја биљака нема, али само у тујама има преко 100 хиљада јединица. Производња је велика и скупа.

„За уређење дворишта током године производимо 40 до 50 врста зимзелених биљака, око 20 врста калемљених лишћара, затим калемљене јеле, борове, ту су јавор, украсно шибље, нешто ружа, смарагд и зелена глобоса, лејланди чемпрес, липа, бреза, кугласти багрем, каталпа, јапанска трешња. Тује су само неке од украсних врста које се простиру на ових три хектара. На преосталих шест је слична понуда. Кажем, има различитих врста. Не знам више тачан број, за тује је преко 100 хиљада биљака. Скупа је производња, али ми идемо и на количину. Све то изискује велики рад и труд. Поготово када имате површину од скоро 10 хектара, колико ми имамо, а желите да се максимално посветите производњи. Велики проблем нам представља недостатак радне снаге,“ наставља Савић.

У почетку се учило на својим и туђим грешкама, али је прекретница да се баве искључиво хортикултуром била одлука старијег сина да се тој причи посвети и поред завршеног факултета. Сада га следи и млађи брат који ће звање информатичара применити на пољима расада.

„Ма како нисмо грешили, али се временом учило, усавршавало, данас смо овладали, могу без скромности да кажем, добро хортикултуром. Не можеш ништа да радиш ако то не волиш. Моја деца воле. Старији син је завршио факултет економије, али је још у школи рекао и заволео то да ће да остане на селу. Ево ту је, има и двоје деце, сви радимо. Надао сам се да ће бар овај млађи да остане у Београду или негде да напредује. Он ускоро добија звање информатичара, али неће ни он да буде по белом свету. Враћа се и он, шта ћу. Ја нисам утицао, не бих их школовао да сам хтео да остану овде. Тако воле и нека их.“

Комплетну производњу контролише стручна служба, што је гаранција квалитета, чистоће сорте и здравственог стања садница. Расадник обилазе партнери из Русије, Холандије, Италије и других земаља у окружењу са којима сарађују. Извозе у окружењу и то познатом купцу. Интересантно је да комплетну понуду продају чак и посетиоцима по велепродајним ценама, тако да се исплати отићи до њих…

„Извозимо у окружењу, затим пољопривредним апотекама, произвођачима и трговцима, и то на велико. Немам ја кад да седим по пијацама и продајем то на мало. А иста је цена за све, није ту нека зарада, јер да ти кажем, у расадник дођу људи који то воле да имају, да купе, траже савет. Да зарадим на њима, ма не иде…“

Ипак, ако не волите биљке, немојте их куповати моде ради. Постоје и они који се и те како разумеју у овај свет биља, па по томе и траже квалитет.

„Рецимо, од тује купци сада захтевају да, поред одговарајуће висине, има и ‘пуноћу,’ да буде лепо обликована, пуна, једра. Наиме, потребно је да има правилан купасти облик, који при основи мора бити лепо заобљен и широк и да се фино сужава како иде ка врху. Биље не сме бити заражено или да има било каква оштећења и мора бити уједначеног раста. Такође је прскање од корова и траве обавезно, поготово у летњим месецима. Веруете, има посла. Ја сада да бирам, не бих ово поново радио. Ја сам ‘побегао’ од калемарства мислећи да је ово лакше. Какви, ујутру од пет сати на ногама, летос се заливало, ради се стално, увече у осам кад стигнем кући, паднем к’о свећа. Ко овај посао не ради, не зна шта је тешко, али опет, да нема користи, не бисмо ни радили,“ закључује наш саговорник.

Квалитет је главни адут породице Савић која важи за веће произвођаче у овој области. Слога и одлука синова да наследе породичан посао биће довољни да се о њима још даље чује…

Сања Цветковић

 

Srodni tekstovi