У припреми још српског семена за Трезор судњег дана

403

На­ша зе­мља пот­хра­ни­ла је 2021. го­ди­не се­ме­на пше­ни­це, ов­са, ра­жи и јеч­ма у свет­ски тре­зор Свал­бард, из­ме­ђу кон­ти­нен­тал­ног де­ла Нор­ве­шке и Се­вер­ног по­ла и та­ко се обез­бе­ди­ла у слу­ча­ју при­род­них ка­та­сто­фа и мо­гу­ћих ра­то­ва, по­што је бан­ка ге­на ду­бо­ко у пла­ни­ни, знат­но из­над ни­воа мо­ра, у под­руч­ју ко­је ни­је тру­сно и у ко­јем је ре­ла­тив­на вла­жност и тем­пе­ра­ту­ра ва­зду­ха ни­ска.Али ти­ме ни­је још за­вр­шен про­је­кат Фон­да за рас­по­де­лу до­би­ти (Benefit Sharing Fund) ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је Ује­ди­ње­них на­ци­ја за хра­ну и по­љо­при­вре­ду (ФАО), ко­јим је ру­ко­во­дио Ин­сти­тут за ра­тар­ство и по­вр­тар­ство Но­ви Сад.

Ру­ко­во­ди­лац про­јек­та др Са­ња Ми­кић је ис­та­кла да Ин­сти­тут, по­ред стр­них жи­та, на­ме­ра­ва да ра­ди на очу­ва­њу ге­нет­ских ре­сур­са и оста­лих жи­та­ри­ца и псе­у­до­жи­та­ри­ца ,по­вр­ћа, ле­ко­ви­тог би­ља, ин­ду­стриј­ског и крм­ног би­ља, у на­ред­ном про­јек­ти­ма ко­је би укљу­чи­ле и сла­ње сем­на на Свал­бард.Нај­ве­ћи део по­сла­тог се­ме­на на Се­вер­ни пол је из ве­ли­ке ко­лек­ци­је но­во­сад­ског Ин­сти­ту­та за ра­тар­ство и по­вр­тар­ство од на­ци­о­на­лог зна­ча­ја,ко­ју је Ин­сти­тут де­це­ни­ја­ма чу­вао, а део је на­ба­вљен и од по­љо­при­вред­них про­из­во­ђа­ча.

Илустрација: Српски овас већ је нашао место у банци где се чува семе житарица

Збир­ка сор­ти је ра­зно­вр­сна, на­ве­ла је за „Днев­ник“ др Ми­кић, и ка­за­ла да об­у­хва­та нај­ре­пре­зен­та­тив­ни­је узор­ке стр­них жи­та ко­ја су кра­си­ла и кра­се на­ше њи­ве у Ср­би­ји и да су ме­ђу њи­ма и ста­ра ба­нат­ка,бан­кут, рум­ска цр­вен­ка, но­во­сад­ска цр­вен­ка…

– Иака су мо­дер­не сор­те ско­ро пот­пу­но по­ти­сну­ле ста­ре ло­кал­не сор­те и по­пу­ла­ци­је са на­ших њи­ва, ма­ли број га­здин­ства из за­ба­че­них пла­нин­ских кра­је­ва зе­мље, углав­ном на Пе­штер­ској ви­со­рав­ни, и да­ље чу­ва се­ме­на стр­них жи­та ко­ја су се га­ји­ла ге­не­ра­ци­ја­ма у про­шло­сти, по­пут по­пу­ла­ци­ја јеч­ма бу­шкат, пи­вац и гр­ба­вац – ис­та­кла је др Ми­кић.Сла­ње до­ма­ћих се­ме­на, ис­та­кла је, би­ла је по­след­ња ме­ра да се се­ме­на до­ма­ћих сор­ти ду­го­роч­но са­чу­ва­ју, јер се ар­хи­пе­лаг Свал­бард или Шпиц­бер­шка оства у Арк­тич­ком оке­а­ну на­ла­зи на нај­се­вер­ни­јој тач­ки, па је ге­о­граф­ски по­сма­тра­но би­ло по­год­но ме­сто за из­град­њу бан­ке ге­на ра­ди без­бед­ног и ду­го­роч­ног чу­ва­ње се­ме­на, чак и у усло­ви­ма гло­бал­ног ото­пља­ва­ња.

По ре­чи­ма др Ми­кић, пре не­го што су се­ме­на по­сла­та, то­ком две про­из­вод­не се­зо­не, ра­ђе­ни су пољ­ски огле­ди у ко­ји­ма је ис­пи­тан ве­ли­ки број осо­би­на бит­них за оплем­њи­ва­че и про­из­во­ђа­че.

– Ре­зул­та­ти ова­квих ви­ше­го­ди­шњих огле­да омо­гу­ћи­ло је да се из­дво­је сор­те ко­је су нај­бо­ље по ква­ли­те­ту, при­но­си­ма, от­пор­но­сти на стре­сне фак­то­ре или дру­ге бит­не осо­би­не. Та­кав ге­нет­ски ма­те­ри­јал ће се да­ље ко­ри­сти­ти за ства­ра­ње по­бољ­ша­них сор­ти ко­је ће мо­ћи бо­ље да од­го­во­ре на са­да­шње и бу­ду­ће иза­зо­ве са­вре­ме­не по­љо­при­вре­де и дру­штва уоп­ште – ис­та­кла је др Ми­кић.

Илустрација: И наша пшеница је у банци семена на Северном полу

Циљ огле­да је про­на­ла­же­ње сор­ти от­пор­них или то­ле­рат­них на раз­ли­чи­те фак­то­ре стре­са, по­пут су­ше, екс­трем­них тем­пе­ра­ту­ра, биљ­них бо­ле­сти и ште­то­чи­на, али и оних сор­ти ко­је по свом ну­три­тив­ном са­ста­ву над­ма­шу­ју са­вре­ме­на и мо­гу до­при­не­ти по­бољ­ша­њу ква­ли­те­та ис­хра­не.

– У Бан­ци ге­на се чу­ва пре­ко 1,1 ми­лион се­ме­на би­ља­ка из свих зе­ма­ља све­та, што пред­ста­вља ујед­но и нај­ра­зно­вр­сни­ју ко­лек­ци­ју се­ме­на усе­ва на све­ту – на­ве­ла је др Ми­кић. – Тре­зор чу­ва ду­пли­ка­те, од­но­сно ре­зер­вне ко­ли­чи­не оста­лих ба­на­ка ге­на ши­ром све­та у слу­ча­ју да у овим ба­на­ка­ма до­ђе до гу­бит­ка услед при­род­них ка­тар­сто­фа, ра­то­ва, не­до­стат­ка фи­нан­сиј­ских сред­ста­ва, ло­ших усло­ва чу­ва­ња, не­струч­ног ру­ко­во­ђе­ња или не­ког дру­гог раз­ло­га. Се­ме­на се чу­ва­ју по си­сте­му „цр­не ку­ти­је“, што под­ра­зу­ме­ва да се по­сла­те ку­ти­је са се­ме­ним не отвар­aјау (са­др­жај се про­ве­ра­ва ске­ни­ра­њем рен­ген­ским зра­ци­ма, као при аеро­дром­ској кон­тро­ли пр­тља­га) и са­мо ин­сти­ту­ци­ја ко­ја је по­сла­ла се­ме­на има пра­во да тра­жи њи­хов по­вра­ћај у би­ло ком тре­нут­ку. Са­мо чу­ва­ње се не на­пла­ћу­је, а тро­шко­ве тран­спор­та пре­у­зе­ла је ин­сти­ту­ци­ја ко­ја је по­сла­ла се­ме­на.

Илустрација: У припреми је и семе лековитог биља из Србије

Ни­је са­мо на кра­ју све­та

До­ма­ћа се­ме­на стр­них жи­та не на­ла­зе се са­мо на Се­вер­ном по­лу, већ се чу­ва­ју и у ко­лек­ци­ји Ин­сти­ту­та за ра­тар­ство и по­вр­тар­ство „Но­ви Сад“ у усло­ви­ма ко­ји су по­год­ни за крат­ко­роч­но чу­ва­ње са об­на­вља­њем у по­љу сва­ких не­ко­ли­ко го­ди­на.

По­ред то­га, се­ме­на су пот­хра­ње­на и у На­ци­о­нал­ну бан­ку биљ­них ге­на ко­ја при­па­да Ди­рек­ци­ји за на­ци­о­нал­не ре­фе­рен­те ла­бо­ра­то­ри­је Ми­ни­стар­ства за по­љо­при­вре­ду, во­до­при­вре­ду и шу­мар­ство ко­ја је опре­мље­на са­вре­ме­ном опре­мом са од­лич­ним усло­ви­ма за сред­њо­роч­но и ду­го­роч­но чу­ва­ње се­ме­на.

Др Са­ња Ми­кић ис­ти­че да су ре­зул­та­ти ра­да ис­тра­жи­ва­ча Ин­сти­ту­та за ра­тар­ство и по­вр­тар­ство „Но­ви Сад“ на са­ку­пља­њу,чу­ва­њу, ши­ре­њу и про­у­ча­ва­њу ге­нет­ских ре­сур­са стр­них жи­та пре­по­зна­ти и ван на­ше зе­мље и пред­ста­вље­ни на Свет­ском да­ну хра­не у ок­то­бру 2022. го­ди­не на ФАО Фо­ру­му о на­у­ци и ино­ва­ци­ја­ма и на из­ло­жби о ре­зул­та­ти­ма Фон­да на са­стан­ку Упра­вљач­ког те­ла Ме­ђу­на­род­ног спо­ра­зу­ма о биљ­ним ге­нет­ским ре­сур­си­ма у Њу Дел­хи­ју у сеп­тем­бру 2022. го­ди­не; у при­су­тву ви­ше од 300 де­ле­га­та из 147 зе­ма­ља пот­пи­сни­ца Спо­ра­зу­ма фон­да.

Извор: https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/u-trezoru-u-norveskom-svalbardu-cuva-se-i-nase-seme-psenice-31-12-2022

ФОТО: Pixabay