У Панчеву све више малинара

Аутор: draganadpetrovic
368 посета

Панчево ‒ „Услови баш нису савршени, јер је премало кише и много врућине и сунца од којег малина добије опекотине. То су беле флеке на плоду и муштерије мисле да им нешто фали, па их неће. Зато се свака таква баца, а ове сезоне их је више него лане, када су је напале и смрдибубе које исушују плод. Проблем је што кад малина почне да зри, више није допуштена употреба заштитних препарата”, каже Стојна Арсић, једна од пионираки узгоја малине на ободу Панчева. Она прича и да је са синовима Бојаном и Сашом, „лутала” у потрази за најисплативијом воћарском производњом, да су ценили однос улагања и добити, а да се малинарство показало као најбоља варијанта. Тако је на двадесетак ари салаша у панчевачком насељу Миса, међу њивама сунцокрета, соје и кукуруза, пре десет година никао малињак.

‒ Иако ово није малинарски крај, мислим да нисмо погрешили, јер је малинама овде у Банату сасвим добро. Узгајамо сорте „полона” и „полка” и показале су се као добар избор, јер су жилаве, трпе суше које су годинама уназад постале редовне. Наша површина је релативно мала, па смо успели да развучемо систем „кап по кап”, без ког не би убрали ништа, а пре неколико сезона уложили смо и у заштитну мрежу. Људи мисле да малину само засадиш, а она рађа и ти само береш, али није тако. Осим улагања, много је и посла. Треба набавити и бацити стајско ђубриво и другу прихрану, окопавати, повезивати вреже и кидати „ластаре”, непрестано заливати, развлачити и скупљати мрежу, а ручна берба траје сваког дана. Када не можемо све сами, плаћамо и раднике ‒ прича Стојна и додаје, да кад подвуку црту, малина јесте исплатива, али не сваке године.

Илустрација: Малинарство је исплатив посао

Када изађу из засада, Арсићима следи и пипав посао размеравања, јер род из овог панчевачког малињака иде и на велико и на мало, а грозничава трка са временом траје непрекидно. Малина не може да чека, да стоји, јер за неколико сати пропада, а то урушава цену, којом су ове године задовољни.

„То значи да се хладњичари увек договоре, па како сезона траје, имамо другачије стање. У просеку, ове године бар овде у Панчеву, плаћају око 500 динара за килограм. Може се зарадити и више уз додатни посао прављења мањих паковања, углавом од по пола килограма, чија је цена 300 динара. Тако извучемо више, али то значи да ја уз сав посао на терену, седим и на градској пијаци од раног јутра до поподне, а онда ме чека нова берба, па ново размеравање и тако сваког дана”, прича Стојна, чије бобичасто воће има и јаку конкуренцију, у оном од препродаваца „увезеном” из традиционално малинарских крајева Србије, али и од „домаћих”, панчевачких које уз купине овде нуди неколико воћара.

Ако време послужи, Арсићи ће, кажу, малину брати до октобра. Нису још размишљали да „докапитализују” свој велики рад, прерадом овог воћа, али ако површине буду проширивали, што им је у плану, ето и нових изазова. За сада, све што буде претекло од рода друге класе ‒ иде у домаћи сок и кућни замрзивач за зимски мелшпајз.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/514493/Malinara-ima-i-u-Pancevu

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар