На јубиларном 10. Дану поља у организацији Удружења Донау Соја, представљено је 40 сорти соје, шест комбинација хербицида и 13 варијанти препарата за исхрану биљака. На догађају у Лугову који је окупио скоро стотину посетилаца, што самих пољопривредника, што стручњака и представника компанија из области аграра, стављен је акценат на одрживој производњи ове уљарице.
– Србија је веома препозната на европском тржишту генетски немодификоване соје и то пре свега захваљујући добрим агроеколошким условима, али произвођачима. Од 10 милиона тона произведених прошле године у Европи, 14% је било у квалитету Донау соје, а значајна количина овог семена долази управо из Србије и региона – рекла на отварању агро менаџер Донау соје др Мирјана Лалошевић.
Овогодишње биљке, бар оне које нису претрпеле велике штете од града и олује су у добром стању те се очекују приноси изнад просека, оцењује стручњак са Института за ратарство и повртарство др Војин Ђукић.
– Због високих температура ране сорте су одједном почеле да жуте, скраћен је био вегетациони период. Поготово прва и друга група зрења. Очекујемо да ће касне сорте дати бољи принос и повећати онај просечан. Ми смо већ почели жетву екстра раних. Иначе, прошле године су људи били јако незадовољни са ценом соје, а и поред тога што је била јако лоша година, тако да се један део произвођача одлучио за неке друге биљне врсте – рекао је Ђукић.
С тим у вези, у нашој земљи прошле године засејано је 202.000 ха ове уљарице – 16% мање него лани, а тај негативан тренд потврдио је и директор Пољопривредне саветодавне службе Сомбор Владимир Сабадош.
– Ова је прилика да се види соја, али у условима наводњавања, те се надам да ћемо имати солидну производњу иако не треба заборавити да на подручју Западнобачког округа имамо 25% мање семенских усева у односу на раније године – рекао је Сабадош, директор институције која је била коорганизатор овог догађаја.Широк избор
На огледном пољу приказане су сорте различитих група зрења девет семенских кућа, са потенцијалним приносом од преко пет, шест, па и седам тона по хектару, са оптималним склопом од 400.000 до 650.000 биљака по хектару. Виделе су се биљке и са четири семена у махуни, повишеним садржајем протеина и уља, али и оне које показују изузетну отпорност на сушу и толеранцију на полегање.
Затим, заинтересовани су могли да погледају огледе са инокулантима, фолијалом прихраном, биостимулаторима и огледе контроле корова чије су активне материје у складу са стандардом Донау соје.Из Аргентине за српске њиве
Овај јубиларни Дан поља окупио је преко 30 партнера учесника, од којих поједини долазе из далеких земаља попут Казахстана, а посебан куриозитет била је сорта „Донмарио“ ГДМ семенске куће из Аргентине, која тражи пробој и на српско тржиште. Средњестасна сорта поседује, између осталих одлика и високу толеранцију на стрес.
– Ова сорта је групе 0+, дакле није 0, није ни 1, те сматрамо да је добре групе зрења за Србију. Већ је регистрована у ЕУ, а семена производимо и у овој земљи – представила је Биљана Тадић испред Донау соје заједно са партнером чија је мисија промоција високог нивоа генетике и најнапреднијих техника за побољшање гајења не-ГМО соје у Европи.
На овој манифестацији истакнута је такође и кључна улога одрживе пољопривредне производње у суочавању са све израженијим климатским променама: ,,Ове године смо били сведоци елементарних непогода, које су комплетно уништиле хиљаде хектара у најзначајнијим пољопривредним подручјима у нашем региону. Ово је својеврсна опомена како промена климе утиче на стабилност снабдевања храном. Нажалост, начин на који се храна производи и конзумира има далекосежне последице на наше животе: интензивне пољопривредне праксе значајно утичу на губитак биодиверзитета, деградацију земљишта и климатске промене. Поштовање и примена принципа добре пољопривредне праксе у одрживој, регенеративној, производњи на којима Донау Соја удружење активно ради са пољопривредним произвођачима, има за циљ да спречи или ублажи ове негативне последице’’, навела је др
Лалошевић.
Извор: Е капија, Дунав Соја
