Руска традиционална медицина сматра цвеклу за један од најбољих природних лекова. Зато и не чуди што је цвекла главни састојак чорбе боршч, руског националног јела.
Цвекла (лат. Beta vulgaris) је поврће пореклом са обала Средоземља, а најчешће се једе корен који је карактеристичне црвене боје, округлог или цилиндричног облика. Још су стари Грци и Римљани знали за лековита својства цвекле. Грци су је користили за снижавање телесне температуре, а постојало је и веровање да ако мушкарац и жена поделе цвеклу, она ће их везати да се међусобно заљубе.
Илустрација: Цвеклу су као лек користили још у античкој Грчкој
Лек против малокрвности
Ова тврдња никада није потврђена, али је неспорно да конзумирање цвекле утиче на јачање имунитета и здравља. Скоро да не постоји минерал који цвекла не садржи. У свежој цвекли концентрација минералних материја је 627,3 мг/100г, а богата је гвожђем, калијумом, калцијумом, натријумом, фосфором, магнезијумом…Цвекла има и обиље витамина Ц, Б1 и Б2, као и витамин Б 12 који се врло ретко може наћи у биљним намирницама.
Црвену боју корен цвекле дугује високом садржају антоцијанина који штити еритроците и чини да крвни судови буду еластичнији, па самим тим утиче да срце боље пумпа крв. Цвекла има и аденин, који одржава високу концентрацију леукоцита, зато је и позната као лек против малокрвности. Мало је познато да и лист цвекле садржи хранљиве елементе и најчешће се користи у салатама или као вариво.
Према статистичким подацима Светске здравствене организације чак 20 одсто трудница пати од анемије, јер беба у мајчином стомаку „користи“ њено гвожђе, па се трудницама препоручује да једу сирову или пију сок од цвекле. Британски научници су пак установили да 25 одсто одрасле мушке популације пати од неког облика хипертензије, а истраживања су показала да цвекла утиче на регулисање повишеног крвног притиска.
Илустрација: Чак су и научници фасцинирани цвеклом, а најбоље је конзумирати сирову
Због својих нутритивних вредности и благодети по људско здравље цвекла фасцинира научнике, па се раде бројна истраживања која су показала да има позитиван утицај на лечењу маларије, акутних плућних болести и грипа. Повољно утиче на нерве и рад мозга, поспешује рад желуца, црева и жучи, прочишћава јетру, лечи анемију, побољшава отпорност организма и јача либидо. Цвекла је добра за превенцију мишићне дегенерације, побољшава циркулацију, ојачава колаген коже, побољшава имунитет… Стручњаци кажу да цвекла може да се узима у неограниченим количинама без икаквих штетних последица.
Корен цвекле се вади у јесен, а чува се у умерено топлим просторијама и може да остане свежа и по неколико месеци. Сок од цвекле у комбинацији са медом изузетно је лековит, а од килограма овог поврћа добија се чак 750 грама сока. Кувањем цвекла губи своју лековитост па стручњаци препоручују да је најбоље јести је сирову било као салату или сок од цвекле који је изузетно здрав.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay
