Представници малих хладњачара који откупљују малине тврде да око актуелних проблема у малинарству не могу да се договоре са представницима великих хладњачара. Једино решење за потпуну исплату прошлогодишњег рода малине малинарима виде у субвенционисаним кредитима које им је обећала држава.Бројни проблеми у међувремену остају, а месец дана је до почетка нове сезоне малина, каже за „“Нову економију“ представник Удружења „Наше воће Србија“ Божо Јоковић.
Како подсећа, на крају је председник Србије Александар Вучић изашао са информацијом да ће држава помоћи путем кредита, од 15. маја.
Јоковић тврди да су током прошле сезоне све диктирали велики хладњачари, као и да су од августа обарали цену смрзнуте малине.
– Корона период 2021. године је повећао тражњу малине и извозници су имали простора да плате већу цену малине у периоду пролећа 2022, то се тиче рода из 2021. Ту цену су одредили велики хладњачари – додаје Јоковић.
Како каже, сви остали мали хладњачари су током сезоне 2021. године радили на разлику у цени од 30 динара по килограму.
– А то је сабир, замрзавање, откуп, струја, кало (мањак у маси приликом превоза), радници, порези, све је то та разлика од 30 динара. А да се не помиње корекција око цена на релацији велики-мали хладњачари и то је период од 20 година таквог рада који нема правила тржишта – објашњава Јоковић.
Илустрација: Никоме није у интересу да малине стоје у хладњачама/ ФОТО: Pixabay
Мали хладњачари тврде да су препуштени на милост великим хладњачама које су извозиле малину по доброј цени.
– У сезони 2022. губитници су мале хладњаче које су пред банкротом и гашењем, као и произвођачи који су преко малих хладњача – додаје Јоковић и подсећа да су трошкови гајења малине прошле године били велики.
Он каже и да од септембра покушавају да са државом дођу до решења да се преко Банке Поштанска Штедионица са кредитом и залогом малине исплате произвођачи и добављачи.
Кредит који очекују мале хладњаче био би са гарантном шемом државе и субвенцијом камате од стране министарства. Мале хладњаче би при томе дале залог малине до 100 тона.
– Наш став је да ћемо кредит узети и платити обавезе и исти држави вратити из сопственог пословања. О томе ћемо после 15. маја упутити захтев за састанак у министарству пољопривреде, кабинету премијерке и кабинету Председника Србије. Обећано од стране државе нико не доводи у питање. Уколико до тога не дође онда слободно можемо да се селимо одавде јер ми немамо од чега другог да живимо и сугурно производимо малину – каже Јоковић.
Он тврди и да је групација малих хладњача у већини радила домаћински и према држави плаћала све обавезе, као и према произвођачима, а раније је често била и штит од великих потреса на тржишту.
Пола милиона људи у Србији зависи од малине, а Јоковић је раније наглашавао како постоје велике шансе за развој воћарства ако се искористи бренд ариљске малине.
Илустрација: Није остало пуно времена до нове бербе малина
Он каже и да су у тражењу помоћи били ослоњени на државу, јер нема решења са великим хладњачама.
– Они су са намером поставили услове у сезони 2022. То је био потез где су плански склонили мале хладњаче и то је потврђено током припреме сезоне 2023. године која долази за месец дана. Сав цех платиће мале хладњаче и произвођачи, а то је најлошије у малинарству – оцењује Јоковић.
Према његовим мишљењу, на тај начин се губи производња уместо да се уводе нове сорте и технологија, као и прерада воћа.
Како се често оцењује у стручној јавности, Србија је велики произвођач малина, али да заостаје за земљама које су јој у тој области конкуренција.
Извор: https://www.agrotv.net/uskoro-detalji-o-kreditima-za-isplatu-malinara/
