Прича о малинама у лимској долини пре десетак година започета је у пријепољском селу Хрта, кад је Хитко Башовић, са још десетак одважних, одлучио да свако посади по 10.000 садница. Узори су им били у Ариљу, Ивањици, Пожеги, Косјерићу, а данас, 11 лета од прве бербе виламета одличног квалитета, сами предузимају нове кораке.
– Данима смо учествовали у својеврсном семинару под ведрим небом, где нас је рођак и пријатељ Хитко уводио у тајне малинарства, а сада имамо најмање пола милиона квалитетног виламета, микера или све популарније полане – каже Санел Диздаревић, наводећи да су малине лане Србији донеле 426 мил ЕУР, а ове године, до септембра, већ 300.
До краја 2022. реално је очекивати биланс од пола милијарде евра, а у Пријепоље се, само прошле године, од овог воћа „слило“ безмало 9 мил ЕУР.
Сада очекују бар 12 мил ЕУР, па је Санел у завршној фази садње конзумне малине, која има низ предности у односу на класичне сорте, а карактерише је такозвана тунелска производња – у посебној врсти пластеника који су нешто виши од класичних и отворени са стране.
– На пола хектара сам засадио око 10.000 садница високог квалитета, али и цене. Ради се о италијанској сорти енросадира, а комплетан пројекат којим сам конкурисао код Министарства за бригу о селу и добио финансијску подршку вредан је око 7,5 милиона динара. Плодови би требало да буду нешто црвенији, са укусом налик дивљој малини, јачом аромом и приносом и до 300 килограма по ару – објашњава Диздаревић.
Илустрација: Малина је одличног квалитета
Каже, Србија производи максимум 5% конзумне малине у односу на потребе домаћег тржишта. Остало се увози, углавном из Марока. Откупљивачи килограм конзумне малине плаћају 650 динара за килограм, а он у малопродаји – у свежем стању – кошта 1.950.
У арапском свету, где је ова врста воћа изузетно тражена, цена достиже 50 УСД за килограм. Јер, конзумна малина на собној температури може да стоји бар десет дана, а да ни у чему не промени својства.
– Ово је пројекат који малинарима обезбеђује наставак сезоне у затвореном простору, јер берба почиње двадесетак дана по окончању посла на отвореном. Уз помоћ Министарства пољопривреде и локалне самоуправе у Пријепољу, верујем да ћемо обезбедити и стотинак хиљада садница за наредну годину, што би био снажан импулс – закључује Санел Диздаревић.
Илустрација: Конзумна малина на собној температури може да стоји бар десет дана
Стратегија за читаву земљу
Диздаревић је и члан Радне групе за спас малинарства, коју је од угледних произвођача широм Србије формирало Министарство пољопривреде. Јер, малина мора да се третира као национални бренд и делатност од посебног значаја за читаву земљу. Штавише, у условима озбиљних поремећаја на тржишту, свака нова идеја – која заобилази хладњачаре, велетрговине и друге посреднике – добро дође.
Извор: https://www.ekapija.com/news/3942457/u-prijepolju-pocinje-nesvakidasnja-proizvodnja-voca-uzgoj-malina-u-tunelu
ФОТО: Pixabay
