Стручњаци сматрају да би паприка могла да буде адут повртара наредне сезоне

Аутор: draganadpetrovic
324 посета

Губитник године у повртарству за 2022. свакако је купус, који је имало велику цену у 2021. години. Али она се није поновила и прошле године, тако да су многи остали „навучени“ да засаде културу од које нису остварили добру зараду, кажу стручњаци.

Парадајз се показао као стабилна култура за профитабилну производњу, могло се ове године на њему зарадити и до 30 одсто више него претходне године. Изузетак који је донекле напунио касу повртарима је и краставац. Његова цена се држала доста високо, чак и у делу сезоне када га је било много на тржишту.

Део прихода су свакако појели много већи трошкови производње због ђубрива, али и мањи принос због климатских промена, но у вишегодишњем просеку парадајз је препорука, кажу за АгроТВ на Огледном добру београдског Пољопривредног факултета (ОДПФ) у Радмиловцу, где се, поред науке, баве и комерцијалном производњом.

Са Института за повртарство, при истом факултету, као потенцијални адут у следећим годинама виде паприку.
– Тешко је издвојити једну културу која би могла да се препоручи, али ако смем да прогнозирам, можда је то паприка, која већ неколико година има повећан тренд у извозу. Ту је и индустријско поврће – боранија, грашак кукуруз шећерац – које се потпуно механизује и које углавном иде у извоз као смрзнути програм. Али то је све за велику производњу – каже доктор Ђорђе Моравчевић са овог института.

Илустрација: Купус је прошле године лоше прошао

Поред тога што је тешко прогнозирати шта ће следеће сезоне „радити“ на тржишту, произвођачима је све теже и да се определе за једну културу на дужи рок.

– Прошла година је показала да је све оно што је учено последњих деценија, а то је да се иде на специјализацију ради већег ефекта и мањих трошкова, погрешно. Ко се специјализовао у производњи одређене културе, а онда она не постигне очекивану цену, тај је у већем проблему него онај који има диверсификовану производњу па може да калкулише и да се сналази – објашњава Моравчевић.

С друге стране, не може се ни зарадити ако се сваке године мења култура на површинама, јер како каже искуство, са једном културом, на пример парадајзом, зарадићете на три или више година, указују са Огледног добра Пољопривредног факултета.

– Оно што је једне године имало високу цену, следеће може да има и веома ниску. Купус је добар пример последњих година, био је хит 2021. године, а онда је био губитник у цени прошле године. Због тога треба бити истрајан и остати у својој производњи, пољопривреда је циклична и профит ће доћи – напомиње магистар Живица Јовић, руководилац Сектора за повртарство на ОДПФ.

Илустрација: Паприка има добар извозни потенцијал

Тешка година за повртаре

Прошла 2022. је била тешка година за повртаре. Највише због цене производа која није била много већа него претходне године, а трошкови су много порасли. Енергетска криза изазвана глобалним померањима на тржишту, пре свега показана у цени гаса (који је велики трошак у производњи ђубрива), довела је до тога да и цена коштања саме повртарске производње буде већа.

Због тога што цена поврћа није била много већа него у 2021. години, произвођач је имао мању зараду, ма колико била успешна његова појединачна производња. Данак је убрао и утицај промене климе.
– Оно што је велики проблем су изузетно високе температуре које су биле напољу, а самим тим су се одразиле и на оне у пластеницима и стакленицима. На температурама од 35 степени, а било је и више од 40, потпуно се заустављају физиолошки процеси у биљкама. Долазило је до абортирања цветова, и то се одразило на мање приносе. То је код нас покривено за 20 до 30 одсто већом ценом у 2022. години – каже Живица Јовић.

Година је била сушна, али како нема повртарске производње без наводњавања, то није посебан проблем у нормалним условима, додаје Моравчевић. У условима скупих енергената који се троше за покретање пумпи, то јесте невоља.

– Такође, када су велике разлике између дневних и ноћних температура, то негативно утиче на раст биљака, појаву стреса, повећану осетљивост на болести, штеточине… А то онда изискује и употребу додатних средстава за заштиту, биостимулатора… и нови трошак – наводи стручњак са Института за повртарство.
Постоје решења и за утицаје климе, и то се сада подводи под појам „адаптације“. Користе се хибридне сорте које су мање осетљиве на климатске промене и заштићене просторе, јер тренд је да се производња сели са отвореног.

Илустрација: Хидропонски узгој је врло исплатив

Сви ћемо бити – Холанђани

Употреба минералних ђубрива у повртарству у Србији није мала тако да је њихово поскупљење у прошлој години извршили огроман утицаја на „математику“ и приходе произвођача.

– Ту имамо огроман проблем високе цене инпута. Мали произвођачи су у проблему али мислим да ће у овој глобалној кризи већи ударац доживети велики произвођачи који немају тако диверсификовану производњу. Његови трошкови су већи због веће количине инпута, који су пак узети на одложено плаћање, а онда је питање у којој ће мери покрити трошкове ако не може да повећа цену онолико колико су порасли расходи. И онда је питање да ли ће повртар у следећу годину ући у тако интензивну производњу – напомиње Моравчевић.

Међутим, они који су на време набавили ђубриво, боље су прошли него неки други, а ОДПФ спада у ону прву групу.
– Нас поскупљење ђубрива прошле године није много дотакло јер смо већ у децембру 2021. и јануару набавили све потребне количине за производњу парадајза, као наше главне културе. За зелениш, тј. за зимску производњу салате, спанаћа или ротквице, минерална ђубрива и не користимо, већ биљке користе оне залихе у земљишту које остану после парадајза – наводи Живица Јовић један од рецепата за успех и за ову сезону, али и за наредне сезоне.

Као дугорочно решење, које чека цео пољопривредни свет, а које Холанђани увелико примењују, наводи хидропонско гајење. Једино тако се производња може решити болести и штеточина и количине отрова који су се нагомилали у пољопривредном земљишту а да притом, тврди Јовић, квалитет производа не заостаје за оним класично гајеним у земљишту.

Извор: https://24sedam.rs/biznis/agrar/197108/koje-povrce-donosi-profit-a-koje-je-gubitnik-u-2022/vest

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар