Драгиша Бјелоглав у Лапову има вероватно највећу плантажу крушака јужно од Саве и Дунава у Србији. Познати стручњак за статистику и један од оснивача Стратеџик маркетинга одлучио се за воћарство и за производњу крушака на чак 42 хектара јер како сам каже нема у Србији и региону довољна воћњак под крушком.После успешне каријере стручњака за статистику, Драгиша Бјелоглав је решио да своје пензионерске дане не проведе мирно већ да се окуша у нечему што није имало додирних тачака са његовим занимањем тако да је у општини Лапово подигао за шест година воћњак крушака који се простире на чак 42 хектара.
– Крушка је најтежа воћка и верујте да сам баш пуно употребио и снаге и знања и консултација и све сам професоре са Пољопривредног факултета упознао, разговарао скупљао знање. Најгора је крушкина бува и једноставно то је инсект који напада искључиво крушку и врло је агресиван током целог периода од априла месеца до јуна месеца, после се мало повлачи, али је баш незгодна и ако одбраните крушку од крушкине буве урадили сте велики део посла. Виљамовка је једноставно воћка број један код крушака и нема конкуренцију, одлична је за конзум, одлична је за ракију и једноставно је убедљиво најбоља. Одмах затим по мом искуству иде кармен јер је врло квалитетна, добро подноси и нападе болести и инсеката и то су две сорте које за сада имам у највећем обиму – рекао је Драгиша Бјелоглав.
Илустрација: Србија има одличне услове за узгој крушке
Ове године Драгиша очекује принос од две стотине тона, али када сви воћњаци буду у пуном роду имаће и до 800 тона приноса крушака. Иако је пореклом из Војводине, одлучио је да крушке подиже у Шумадији, а пошто је увео нове сорте очекује род који ће долазити на бербу од почетка лета до краја јесени.
– То је мало чудна прича јер сам у Војводини већ купио земљу, али после анализа климатских услова и свега одлучио сам да овде подигнем засаде, одавде ми је и жена и долазио сам овде и радио сам информационе системе за општину, за приватнике овде по Лапову, па је некако било природно да изаберем овај предео и овде је заиста изузетно квалитетна земља. Поморавље је родно, плодно и баш је богом дато за пољопривреду, једини проблем су рани мразеви са којима се морамо изборити. Ја знам успешне произвођаче у Срему, а овде нисам чуо да неко има више од 15 хектара и идеја ми је била да будем највећи и да купци долазе до мене, а не да ја јурим купце – додаје Драгиша.
Он је за сопствене потребе отпочео и изградњу хладњаче преко ИПАРД програма. Капацитет саме хладњаче одговараће потребама производње, а сама цена крушака последњих године је стабилна и креће се између 0,7 и 0,8 евроценти.
– Знате, тржиште саме Србије нема довољно крушака, у јануару и фебруару више од 50 % продавница нема ни једну крушку, буде нешто у великим маркетима и већ се онда крушка увози из Холандије, Италије што је веома чудно за земљу као што је Србија која може да произведе крушака за пола Европе. Основна идеја након истраживање тржишта је та да ће крушка сигурно за следећих педесетак година бити дефицитарни производ и главни проблем је некако сачувати ту крушку да се она појави негде у марту, априлу, а само чување је много уноснији посао него производња – закључио је воћар из Лапова.
Илустрација: Због временски услова очекује се просечан принос ове године
Ова година ће због температурних колебања бити просечна, међутим Драгиша ипак очекује да стари засади дају и до 15 тона рода док ће према његовим проценама млађи имати од осам до десет тона, а план му је да достигне производњу крушака и до 50 хектара.
Извор: https://www.agrotv.net/kruska-ce-u-sledecih-50-godina-postati-deficitarni-proizvod/