Србија има потенцијал да постане озбиљна винска земља

Аутор: draganadpetrovic
76 посета

Производња вина у Србији, посебно када је квалитет у питању, видно узнапредовала последњих година што доказују и бројне медаље са међународних такмичења. Дешава се да српски винари до ногу потуку чак и произвођаче из земаља које представљају винску велесилу на глобалном нивоу.
Србија је можда мала земља али са аспекта виноградарства и производње вина има велики потенцијал. Према оцени стручњака имамо изузетно разнолике климатске услове и квалитетну земљу која пружа могућност за садњу различитих сорти грожђа и производњу квалитетног грожђа и вина. Поред подршке државе која је већ видела потенцијал српско винарства и субвенцијама помаже винаре, сматрају стручњаци, потребан нам је Институт за вино и винову лозу који би помогао да Србија у наредним годинама постане озбиљна виноградарска и винарска земља.

Илустрација: Технологија производње вина у Србији је све боља и боља/ ФОТО: Pixabay

Научили смо технику производње
Младен Драгојловић, технолог и један од најпознатијих српских енолога сматра да смо овладали техником производње врхунских вина, али је сада потребно ићи корак даље.
– Сваке године расте број медаља које српска вина освајају на међународним такмичењима. Разлог је двојак, прво добро смо овладали техником производње која се додуше није много мењала када је у питању сама прерада и ферментација грожђа. Оно што се јесте променило су материјали и модерна опрема која омогућава да хигијена у подруму буде на јако високом нивоу што је изузетно важно код производње врхунских вина – рекао је он.
Како је истакао Драгојловић модерна опрема омогућава да процес производње вина буде једноставнији и са мање радне снаге.
– Код производње вина почетно улагање у квалитетан виноград доста кошта, али експлоатационо доноси много. Добро је и када имате полуаутоматизоване апарате па вам је уместо четири довољно два радника или када уместо 500 можете да напуните 5.000 боца дневно – додао је он.
Међутим, и даље постоји велики број произвођача који сматрају да се квалитетно вино данас може направити на исти начин како су то радило пре 100 година.
Према речима професора на Пољопривредном факултету у Крушевцу Марка Малићанина, који је сам виноградар и винар, такво размишљање је неодрживо.
– Уплив струке је од кључног значаја не само када је у питању производња вина већ пре тога и подизање винограда. У Србији и даље постоји јако велики број винара који вино прави на врло примитиван начин и без примене модерне технологије и опреме. Заборавимо на то. Таква вина једноставно не могу да задовоље укус савременог купца – упозорио је он.
Према речима Малићанина ово је само један од проблема с којима се срећу винари у Србији. Други, много већи проблем је црно тржиште на коме заврши огромна количина вина што највише штете наноси управо онима који улажу позамашан новац у своје винограде и производњу вина, а све раде по слову закона.

Илустрација: У Србији се произведе дупло више вина него што се званично пријави/ ФОТО: Pixabay
Црно тржиште вина
Према званичним подацима у Србији се годишње произведе између 25 и 30 милиона литара вина. Од тога се око 10 милиона литара извезе, док се с друге стране увезе 45 милиона боца. Када се све сабере испада да се у Србији годишње попије око 60 милиона литара вина. Међутим, када се ове цифре упреде са годишњом производњом грожђа у нашој земљи подаци се не слажу.
– Према званичном Регистру винских произвођача у Србији је регистровано 417 произвођача вина. Сваки од њих дужан је да достави министарству пољопривреде попуњен В2 образац у коме наводи количину произведеног вина. У Србији према званичном виноградарском регистру има 7.000 хектара под виноградима мада их има и више. Ако ти виногради у просеку рађају 7-8 тона грожђа по хектару долазимо до цифре од око 56 милиона килограма грожђа годишње, мада ја мислим да та количина значајно већа. Када то упоредимо са производњом вина долазимо до тога да се у Србији произведе скоро дупло више вина него што се пријави. Волшебно нестане између 20 и 25 милиона литара вина годишње које заправо заврши на црном тржишту. Те количине вина представљају велики проблем регуларним произвођачима, винарима који пријављују своју производњу, боре за квалитет и између осталог редовно плаћају порезе за то што раде. Држава у перспективи треба да размишља о томе како да производњу вина стави под контролу – рекао је професор Малићанин.
Он је подсетио да је услов за било какву субвенцију државе да подносилац захтева будете члан рејонског Удружења винара и виноградара. Тамо где не постоје рејонска удружења Савез издаје такве потврде. Минимална површина је 0,3 хектара за субвенције, а парцеле не морају да буду спојене.
Слободан Николовски из Управе за аграрна плаћања министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде рекао је да држава даје широк спектар подстицаја.
– Субвенције се односе на опремање винарија, подизање новог објеката, доградњу, реконструкцију и адаптацију објеката, опремање винарија што подразумева куповину инокс судова, пумпи, разних буради, комплетне енолошке опреме која је неопходна да би се добило добро вино. На сву ту опреми иде 60% субвенција државе – рекао је он и додао да винари имају велику преднпост у односу на остале произвођаче алкохолних пића.
– Субвенције се добијају на основу предрачуна. То практично значи да се за подстицаје конкурише након урађеног техничко-технолошког пројекта који израђује стручно лице. Свако ко конкурише са пројектом већим од три милиона динара и за површину преко 1 хектара мора да има техничко-технолошки пројекат. То је и логично јер ако већ улажете 20,30 милиона у неку винарију нормално је постоји стручно лице које ће то да води. По реализацији инвестиције пољопривредна инспекција контролише да ли је све спроведено како треба. Сви који су до сада имали добре, исправне и комплетне захтеве били су и исплаћени – закључио је Николовски.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар