Слатки динар од шећерне репе, шта очекују ратари

Аутор: draganadpetrovic
299 посета

НЕ би било добро да и Србија, попут многих земаља у њеном окружењу, остане без производње шећерне репе и шећерне индустрије, јер за то имамо одличне агроеколошке услове, богату традицију и добре произвођаче потковане знањем. Последњих година, нажалост, не иду нам наруку глобална тржишна кретања у том сектору, па се константно смањују површине под „краљицом поља“ и многи прелазе на друге, профитабилније културе, попут соје или сунцокрета.

То, за „Новости“, истиче агроном Живко Васин из Темерина, један од најугледнијих домаћих произвођача шећерне репе, који своје знање и дугогодишње искуство у производњи и преради те индустријске културе примењује, с великом посвећеношћу, на пољима Основне земљорадничке задруге „Жуњи-Силак“ у том јужнобачком месту.

– Ми као традиционални произвођачи шећерне репе, овог пролећа смо посејали 160 хектара, што је за 40 хектара мање него лане – наводи Васин, напомињући да су 2018. године под слатким кореном имали чак 800 хектара плодних ораница.
Основни узрок таквом тренду су пре свега ниска цена шећера на светском тржишту због глобалне либерализације увоза и других разлога као велика улагања у процес производње слатког корена, што мали произвођачи не могу да поднесу, па „у игри“ остају само они средњи и велики, који имају комплетну механизацију.
– Улагања су од 2.800 евра до 3.000 евра по хектару, плус трошкови закупа земљишта. Уз то су и велики ризици у производњи, тако да само они највећи ентузијасти и заљубљеници у тај посао настављају, упркос свим тим изазовима – додаје он и предочава калкулацију према којој, уз просечан принос од 60 до 70 тона по хектару и актуелну уговорену цену од 42 до 43 евра по тони, произвођач буде практично „на нули, додуше позитивној“.

Илустрација: Шећерна репа краљица поља

Али, саговорник „Новости“ наглашава да, како каже, није баш све у новцу, а поготово када је реч о тој „краљици поља“, која много захтева, али ипак и доста пружа и зато ће наставити да је сеју и наредних година, уз наду и очекивања да ће ствари, ипак, кренути набоље.

– Шећерна репа је љубав. То је једна емотивна култура, која тражи стално присуство човека, свакодневно морате да је обилазите и да јој се потпуно посветите, а она ће вам то вратити. У тој производњи морате да будете мајстор свог заната и нема простора ни за какве импровизације – објашњава Васин пажљиво надзирући, на 37 степени Целзијуса, зелено море редова изузетно напредних биљака, који могу да буду добар пример „ђацима, за уџбенике“.

На тој, као и на осталим парцелама примењена је пуна агротехника, односно обављени анализа земљишта, ђубрење, сетва у оптималном року и остало тако да, уколико и временске прилике буду повољне, с довољно падавина у кључним фазама вегетације, могу да очекују високе приносе па и рекордне од око 90 тона, попут оних лањских.

Васин додаје да Задруга у Темерину, која већ пуне три деценије производи репу, има добру сарадњу и закључене уговоре о производњи са шећеранама у Црвенки и Врбасу, те две од укупно четири тренутно активне фабрике шећера у Србији.

Поручује да би стање у тој производњи могло да крене донекле набоље уколико би и држава, уз основне подстицаје, давала додатне субвенције произвођачима шећерне репе, као што се то чини у чланицама ЕУ, али и то не би по свој прилици била јака гаранција јер, како закључује наш саговорник, „шећер као производ је питање светске политике“.
ЦЕНА

ИЗ угла произвођача репе у Србији, шећер је већ дуже време јефтина роба и ово замрзавање цене им никако не одговара.

– Сматрамо да би цена шећера требало да буде формирана према тржишним условима. Раније је цена килограма шећера била 80 одсто цене литра јестивог уља, а сад је уље дупло или скоро три пута скупље – каже Васин.

Илустрација: Лошем положају произвођача шећерне репе допринела је и негативна кампања у ЕУ о шећеру као нездравој намирници

НЕГАТИВНА КАМПАЊА O ШЕЋЕРУ

ЛОШОЈ позицији шећера на светском тржишту последњих година добрано доприноси и негативна кампања у Европи о шећеру као нездравом производу.

– Највећи потрошачи, кондитори, произвођачи сокова и други, посежу за некаквим супститутима, што је за нашу производњу додатни ометајући фактор – додаје Васин.
БИЋЕ И ЗА ИЗВОЗ

У СРБИЈИ је ове године посејано око 36.700 хектара шећерне репе, што је нешто мање него лане, која ће бити прерађена у четири фабрике од којих три припадају компанији „Суноко“, а једна „Хеленик шугару“.

– Некада, у бившој држави, репа је сејана на око 100.000 хектара и радило је 14 шећерана. Србији данас треба 220.000 тона шећера и имамо га довољно. За извоз у ЕУ имамо квоту од 181.000 тона – наводи, за „Новости“, аналитичар Бранислав Гулан.

Извор: https://www.novosti.rs/c/ekonomija/poljoprivreda/1121078/valjda-repe-dinar-biti-sladak-iako-poslednjih-godina-smanjuju-povrsine-pod-kraljicom-polja-ratari-nadaju-boljim-danima

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар