Слатка зарада од љутог рена

Аутор: Gdjakovic
602 посета

ОВА БИЉКА ЈЕ ЗЛАТА ВРЕДНА! То показује Милованово искуство, на хектару добија 5 тона, а ако је преради ЗА 1КГ ЛАКО УЗМЕ 20 ЕВРА!

Сви знамо да је рен љут, али здрав. Али мало људи зна да може да донесе и одличну зараду.

Кажу да добро пролази на тржишту и да се труд исплати. Само узгајање обезбеђује веома пристојан живот, а права прилика за финансијски успех је у готовим производима од рена. На то је указао и пре неког времена Милован Аџић, произвођач из Новог Бечеја, говорећи за Мондо.

Јагоде из пластеника, без прскања!

Једно од исплативијих улагања је рен и од једног хектара добије се 5.000 килограма корена. Када се преради и препакује у теглице, рен на иностраном тржишту достиже цену и до два евра за сто грама, што чини да се сва производња и радна снага испати. То се показало као бољи посао од воћарства, малине и кајсије, које су постале неизвесне што се тиче рода и зараде - каже Милован.

Објаснио је да одлуку да се бави производњом рена није донео случајно, већ је најпре анализирао тржиште и прикупљао информације.

– Хтео сам да узгајам нешто чега нема много на тржишту, чега је заправо мањак. Ишао сам по пијацама и продавницама да видим шта се највише користи у исхрани, а да га има мало, посебно у домаћој форми. Након што сам причао и са неким пољопривредницима, видео сам да је рен најбољи избор. Прво сам засадио 10 ари, па након тога 35 ари и имао сам принос од око 2.000 килограма. Сада већ имам један хектар.

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/4131534/na-hektaru-dobijete-5-tona-korena-rena-a-jedan-1kg-kosta-20-evra

У околини Београда гаје рен на 7 хектара 

Драгиша и Гордана Андрејић из  Прелива, Бесни Фок  код Београда, баве се производњом поврћа, рен гаје на 7 хектара, а на 10 ха гаје друго поврће, кромпир, грашак, шаргарепу, цвеклу, блитву, спанаћ, бундеву, бели лук…. Осим поврћа Андрејићи гаје кукуруз и пшеницу.

 

Горданин свекар се 1964.године из Александровца доселио у Прелив, и ту купио њиву где се већ гајио рен. Када је сазнао какво је то поврће, наставио је да гаји  да продаје на пијаци Зелени венац. Од 1990. године Гордана са супругом наставља производњу, и као што је већ рекла данас имају 7 ха под реном.

,, Ради се пуно, то је озбиљна производња. Мора да се оре, залива, ђубри стајском ђубривом и копа, три пута у току лета што није ни мало лако, прича нам Гордана и додаје:

Саднице рена сваке године користимо да проширимо производњу, а и остане за продају по целој Србији.

“Моја препорука је да се рен сади на земљишту треће класе са примесама песка. Недовољно хумуса се може надокнадити стајским ђубривом и ‘вештаком’ приликом садње и азотним ђубривом приликом заливања. Садњу обављам на међуредном растојању од 70 цм, а 30 цм је растојање између биљака у реду. Резнице садим у бразде помоћу плуга и заоравам их на дубину од 30 цм“, прича нам  Гордана и наглашава да је за један хектар потребно око 30.000 резница.

Иако рен може да се сади у јесен, код нас је више заступљена пролећна садња, па се резнице преко зиме морају чувати у пластичним врећама или утрапљене у песак или земљу.

 

Srodni tekstovi

1 коментар

Srboljubbrankovic84@gomail.com 27. март 2023. - 10:22

Trazim sadnice rena dasejem 10 ari imali ko tel 0605210701kupujem

Одговори

Оставите коментар