Абиотички и биотички стресови доводе до значајних губитака приноса код главних прехрамбених усева – и до 70%. Како за еКапију објашњава др Љиљана Костић Крављанац са Института за мултидисциплинарна истраживања из Београда, реч је о неповољним условима животне средине, који ограничавају раст биљака:
- То могу бити неповољни климатски услови (попут суше, мраза, високих температура), УВ зрачење, недостатак хранљивих елемената у земљишту, киселост или заслањеност земљишта, неповољан однос хранљивих елемената у земљишту, различити видови загађења, токсично деловање тешких метала и других штетних елемената, напади штеточина, патогена и слично. Наравно да се ови неповољни фактори међусобно преплићу и не искључују један другог. На пример, на киселим земљиштима истовремено долази до смањења приступачности неких хранљивих елемената, пре свега фосфора, и ослобађања других елемената, алуминијума и бакра, које додатно ограничавају раст биљака. Ради илустрације о размерама овог пробелма даћу вам један податак. Скоро половина укупних пољопривредних земљишта је слабо обезбеђена приступачним фосфором. Имајући у виду да су биљке сесилни организми, немогуће је избећи деловање стресних фактора.
Додаје да смо сведоци све јачег антропогеног утицаја и климатских промена, тако да се може очекивати да стресни фактори постану све израженији.
- Са друге стране, важно је напоменути да, осим на приносе, стрес неповољно утиче и на квалитет усева (нпр. смањен садржај хранљивих елемената у јестивим деловима биљке). На неки начин, суочавамо се са све већим изазовом производње довољне количине хране задовољавајућег квалитета – истиче.
У чему је значај силицијума?
Наша саговорница је руководилац пројекта Си4Цроп, која се бави силицијумом (Si) као корисним елементом за биљке, за који се зна да побољшава њихову отпорност на поменуте биотичке и абиотичке стресове.
- Бројне научне студије су доказале да силицијум повећава отпорност биљака на стрес, а треба истаћи и његов користан ефекат на здравље људи (очување коштаног система и колагених ткива). Ипак, мишљења сам да општа јавност није довољно упозната са корисним ефектима овог елемента. Не упуштајући се у детаље, навешћу само неке од бројних примера о корисном деловању Si на биљке: ублажавање стреса недостатка хранљивих елемената, попут гвожђа или фосфора, превазилажење негативих последица токсичног деловања натријума, бакра, кадмијума – наводи Костић Крављанац.Иако је силицијум препознат као елемент који ублажава ефекте, како абиотичког тако и биотичког стреса, његова есенцијалност за биљке још увек није доказана. Дуго времена је значај Si у исхрани биљака, на неки начин, био потцењен, напомиње саговорница еКапије.
Појашњава да је тек 1994. године, након што је Епштајн објавио чланак „Аномалија силицијума у биологији биљака“, силицијум добија значајније место у истраживањима. Последњих двадесетак година направљени су значајни помаци у разумевању улоге Si у физологији биљака, што је довело до тога да 2015. године буде увршћен у категорију корисних елемената.
- Упркос великом броју истраживања, тачна улога овог елемента у биљкама још увек остаје непозната (на који начин силицијум утиче на метаболичке процесе, како регулише различите гене итд). О процесима који утичу на растворљвост и мобилност Si у ризосфери готово се ништа не зна. Још мање је познато да ли и на који начин биљка може да мобилише силицијум из ризосфере, као што то ради са другим елементима. Готово да нема научних сазнања о покретљивости Си унутар биљке, тј. да ли се Si може кретати флоемом. На пример, ако се силицијум примени фолијарно да ли се може преместити у други део биљке? Како се може повећати ефикасност Si-ђубрива? Ово су питања која муче научну заједницу, али и истовремено органичавају потецијал примене силицијума у рутинској пољопривредној пракси – каже др Љиљана Костић Крављанац.
Додаје да се ова питања могу сумирати у једно кључно: како се може побољшати усвајање и искоришћавање Си у биљци, и последично повећати отпорност усева на стрес.
- Уочава се велики јаз између науке и привреде, нарочито у области биолошких наука. На жалост, живимо у времену када се резулати очекују у што краћем временском периоду, а квалитетна истраживања свакако захтевају и време и значајна финансијска средства. Све ово оставља мало простора за деловање изван строго научних оквира. Основна идеја Si4Crop пројекта је да наша знања помогну у решавању практичних проблема: повећање приноса и побољшање њиховог квалитета – наводи.
Подизање свести пољопривредника о важности примене Si у усевима
Са друге стране, на нашим просторима пољопривредници тешко прихватају нова сазнања и технологије. У неким деловима света, попут Кине, Индије, Бразила, САД примена силикатних ђубрива је део стандардне пољопривредне праксе. Међутим, у Србији готово да не постоји свест о корисним ефектима силицијума, а примена силицијума као ђубрива не постоји.
- Значајан део Si4Crop пројекта се односи управо на подизање свести пољопривредника о важности примене Si у усевима, као и на проширење општег јавног интереса за корисне ефекте Си на здравље људи и домаћих животиња. Пројектом Si4Crop предвиђено је дирекно укључивање домаћх пољопривредника у пројектне активности. У плану је организовање манифестације „Дани силицијума“ у оквиру које ће пољопривредници, агрономи, консултатни, имати прилику да обиђу огледна поља и присуствују специјализованој радионици где ће у директном контакту са члановима тима моћи да постављају питања и разреше евенуалне недоумице. Планирана је и израда интернет странице, која ће имати за циљ да информише пољопривреднике о свим бенефитима коришћења силицијума, да им предочи најновија научна сазнања, како би могли да, на оптималан начин, примене силицијум и побољшају своје приносе. Осим тога, верујемо и да ће израда промотивих материјала (у виду брошура и видео материјала) помоћи пољопривредницима да боље разумеју, а тиме и лакше прихвате и примене нове праксе – сматра наша саговорница.
- Извор: https://www.ekapija.com/news/3591948/znacaj-silicijuma-u-ishrani-biljaka-kolika-je-njegova-vaznost-i-u-cemu
