Грчка вапи за радницима, потребно јој је 300.000 сезонаца. Хрватској треба њих око 60.000. Због мањка радне снаге, Црногорци чак уводе категорију сталног сезонског радника. То се све одражава и на Србију, која ионако кубури са радном снагом. Да би задржали постојећи, а пре свега искусни кадар, послодавци из сектора угоститељства принуђени су да се боре за кандидате за посао, нудећи им боље услове рада и веће зараде, приближне онима које радници могу да остваре у суседним земљама.
Примера ради, плате конобара на приморју крећу се око 1.500 евра месечно. Из „Инфостуда” наглашавају да се хотелијерство и угоститељство све више посматрају као послови за сезонски вид зараде, али за њима не заостају ни послови у грађевинарству и пољопривреди. Тренутно, сезонци највише имају посла око брања воћа, али и у хотелијерству и грађевинарству. Највећи број радника добија посао на неколико недеља, најчешће због брања воћа, у просеку радећи за дневницу од 3.000 до 6.000 динара, уз обезбеђен смештај и оброке, али често без било каквог уговора о раду. Тако остају и без радних права, а дневнице зарађују код газда пољопривредних имања које инспектори рада готово да и не обилазе.
Они који имају више среће, највише су ангажовани у кол-центрима, на лепљењу декларација и паковању у магацинима, у административним делатностима, али такве послове најчешће прихватају млади. У омладинским задругама откривају да су сатнице у просеку око 250 динара, у зависности од дужине радног дана и врсте посла.
Илустрација: Међу најтраженијим сезонским радницима су берачи воћа
Сезонски послови се иначе могу обављати на основу уговора о раду на одређено време и уговора о привременим и повременим пословима. Број пријављених сезонских радника се повећава из године у годину, у просеку их је око 35.000 годишње. Портал за евиденцију www.sezonskiradnici.gov.rs највише користе послодавци из Војводине и централне Србије.
Из Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) наводе да је посредством електронског софтвера за пријављивање сезонских радника у Србији до сада пријављено око 75.336 сезонаца. Предности увођења е-система су бројни. Радници данас имају сигурну накнаду, пензијско, осигурање у случају повреде на раду, правну сигурност иако не постоји писани уговор, јер је сама регистрација на порталу довољан доказ (могу да траже и писану потврду послодавца). Привреда има ниже административне и финансијске трошкове, подсећају у НАЛЕД-у, а држава је добила уређен систем, бољу ефикасност контроле и наплате, нижу сиву економију, веће запошљавање и пореске приходе.
Илустрација: Берба јагода у пуном јеку
Резултати софтвера
688 послодаваца (од тога 234 физичка лица)
75.336 пријављених сезонских радника
4.239.202 ангажовања
338.033.967 динара обрачунатих пореза
946.486.630 динара обрачунатих доприноса
*Извор НАЛЕД, подаци закључно са мајем 2023.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/553215/sezonski-radnici
