О ПРОЈЕКТУ И ИСТРАЖИВАЊУ
Истраживање је реализовано у оквиру пројекта “Инсталација социјалног задругарства” које реализују у партнерству Удружење Каменица, Задружни савез Србије, Задружни савез јужне Србије и Општи савез за пољопривреду и рурални развој.Пројекат се реализује у оквиру ширег пројекта „Дијалог промена“ који реализује Београдска отворена школа уз финансијску подршку Европске уније „ЕУ ЗА ТЕБЕ“.Спроведено је опсежно истраживање четири најзначајније групе испитаника са аспекта дефинисаног предмета истраживања и то:грађана/ки,представника задруга,локалних самоуправа и удружења грађана.Полазећи од чињенице да су задруге организације локалних заједница, као и да су у Србији најбројније пољопривредне задруге,које по правилу своју делатност реализују у руралним срединама,у фокусу истраживања су били представници оних група укупне популације који располажу са одређеним знањима везаним за задружни сектор,и то:пољопривредни произвођачи,запослени у активним задругама, представници задружних савеза и представници других организација које сарађују са задругама.Истраживање је спроведено дистрибуирањем online анкете коју је спровело Удружење за локални развој Каменица и кроз структуиране интервјуе са представницима наведених група које је реализовао Задружни савез Србије.
Обрада и анализа примарних података је поверена независном лицу,ангажованом у форми експертске подршке,са Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.Ово истраживање спровео је Пројектни ТИМ Удружења за локални развој Каменица који су чинили Дејан Митић,Милан Маринковић, затим Пројектни ТИМ Задружног савеза Србије:Никола Михаиловић Јасмина Мијаиловић уз експертску подршку Доц.др Марија Николић са Пољопривредног факултета Универзитет у Београду Резултати истраживања и изнети ставови,представљају искључиву одговорност пројектног ТИМа и нужно не представљају ставове Београдске отворене школе и Европске уније.На основу добијених резултата донете су ПРЕПОРУКЕ које вам у целости преносимо.
Пет препорука за развијање задругарства
Пројекат „Инсталација социјалног задругарства”,у оквиру кога је реализовано истраживање,базиран је на два специфична циља. Први циљ је унапређење амбијента за развој социјалног задругарства у Србији оснаживањем кључних актера и покретањем дијалога са заинтересованим партнерима.Како би се реализовао овај примарни циљ,постављен је секундарни, подржавајући циљ који се односи на сагледавање стања у задружном сектору и анализу ставова заинтересованих лица и организација за пружање подршке кроз коришћење подстицаја за развој задруга у оквиру члана 12 Закона о задругама (2015).У овој публикацији акценат је да другом циљу.У том смислу, прикупљени су и анализирани примарни подаци од четири групе испитаника.На основу
претходно презентованих резултата сачињене су препоруке за даље активности у овој области.
1.Јачање капацитета задружних савеза за пружање активније подршке задругама Полазећи од ставова анкетираних грађана и представника задруга,удружења грађана и локалних самоуправа,прва активност,око које постоји висок степен сагласности,јесте потреба унапређења рада задружних савеза. Наиме,постојећи кадровски, стручни и материјални ресурси задружних савеза нису довољни за покретање дијалога са надлежним институцијама и заступање примарних задруга на адекватан начин.У том смислу,потребна је државна подршка за унапређење,пре свега,кадровских потенцијала задружних савеза.Инсистирањем на доследној примени Закона о задругама (2015) у сегменту обавезне задружне ревизије или чак условљавањем добијања субвенција на локалном,регионалном или националном нивоу са позитивним извештајем задружног ревизора, омасовило би се чланство у задружним савезима, што би, дугорочно посматрано,имало позитиван утицај на њихову материјалну обезбеђеност.
2.Повезивање задружног сектора са научнообразовним институцијама у циљу изградње образовних мрежа и омогућавања целоживотног образовања менаџера и запослених у задругама и задружним савезима
Концепт целоживотног учења и континуиране обуке не само да је у сагласности са задружним принципима,већ је и у контексту савременог образовања.Изградња научностручних мрежа са институцијама које могу да пруже овакве услуге представља предуслов развоја задружног сектора и остваривања претходно дефинисане препоруке.Едукација представника примарних задруга и задружних савеза је императив за оснаживање постојећих задруга и изградњу перцепције о задругама као пожељним послодавцима.
3.Креирати и подржати функционисање Фонда за развој задругарства
Друга активност око које постоји висок степен сагласности међу свим групама испитаника јесте потреба формирања фонда за развој задруга.Активности Министарства за бригу о селу показује да се у одређеним екстерним условима могу издвојити средства за подршку задругама.У том смислу,средства која би држава определила за ову намену представљала би покретач и базу за функционисање Фонда за развој задруга.У оквиру ранијег заједничког истраживања Удружења за локални развој Каменица и Задружног савеза Србије(Анализа ефеката четворогодишње примене чл.11 Закона о задругама на развој социјалног предузетништва у Србији/2020. година)предложено између осталог да се Фонд дефинише као титулар некадашњих задружних домова и других објеката који су тренутно без титулата и немају дефинисану сврху.Тако би се створила критична маса која би омогућила активно функционисање Фонда.
- Јачање улоге јединица локалне самоуправе у процесу оснаживања задружног сектора
Претходна Анализа/2020 указала је на растући значај локалних самоуправа у развоју задруга, посебно социјалног задругарства.Узимајући у обзир да су задруге по правилу организације мањих заједница у оквиру којих делују,активнија партиципација локалне заједнице, поготово оних у руралним просторима, резултирала би бенефитима за све актере.Локалне заједнице су од стране анкетираних лица препознате као потенцијални извор акумулације средстава потребних за изградњу и функционисање фонда за развој задруга.Поред материјалне помоћи, која већ постоји у одређеном (мада недовољном броју задруга),како је потврдило претходно истраживање,локалне заједнице могу допринети оснаживању задруга и на друге начине.
У том смислу изједначавање тржишних услова за све актере је један од првих корака.Задруге не смеју бити искључене из конкурса за доделу средстава за унапређење пољопривредне производње или реализацију пројеката из области руралног развоја.Задруге могу бити ангажоване и као активни партнери за обављање одређених послова од значаја за локалну заједницу, уколико располажу са адекватним капацитетима.Коначно, потребно је омогућити укључивање задруга у имплементацију акционих планова за повећање запослености на територији локалне заједнице. - Употпунити законску регулативу тако да се омогући давање одређених бенефиција задругама Закон о задругама у члану 12. прописује да се задругама може пружити и посебна заштита давањем одговарајућих олакшица и погодности које се утврђују посебним прописима.У том смислу,потребна је синергија надлежних министарстава како би се извршиле одређене промене постојећих законских решења и задругама увеле одређене олакшице,као што је ослобађање од пореза.Иницијатор овог процеса мора бити задружни сектор предвођен ојачаним задружним савезима.На тај начин би се задругама, уместо пружања материјалне подршке од стране државних институција,задруге ослободиле одређених намета чиме би се смањили трошкови пословања.
Имајући у виду презентоване ставове испитаника овакви потези би били благотворни за оснаживање целокупног задружног сектора. Извор: Агробизнис магазин