Све мањи број лажних пољопривредника у РС не исплати се

Аутор: draganadpetrovic
269 посета

БАЊАЛУКА – Ембарго на исплату подстицаја лани је у Српској имало 39 пољопривредника који су махом пријављивали лажне податке о засијаним површинама, а колико је подршка значајна домаћим произвођачима свједочи чињеница да их је из године у годину све мање с пасивним статусом.У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС објашњавају да право на подстицајна средства не могу остварити она газдинстава која имају пасивни статус, а који стичу због почињених неправилности.

„У прошлој години 39 корисника није остварило право на подстицајна средства јер су имали пасивни статус. То су углавном пољопривредници који су давали неистините податке приликом подношења захтјева у претходном периоду и код којих је контролом прије исплате подстицаја утврђена неправилност“, рекли су у Министарству пољопривреде.

Додају да се пасиван статус, након утврђених неправилности, изриче пољопривредницима на двије године те да у том периоду газдинства не могу остварити подстицаје по било ком основу.

Истичу да у досадашњој пракси није било трајног искључивања корисника из система подстицаја.

„Број корисника у пасивном статусу из године у годину је све мањи, јер су корисници увиђели своје грешке намјерне или ненамјерне, а поготово сама помисао да неће остварити нити један подстицај током наредне двије године“, казали су у ресорном министарству.

Илустрација: У досадашњој пракси није било трајног искључивања корисника из система подстицаја

 

Наводе да се најчешћи разлози за изрицање пасивног статуса односе на пријаву нетачних података приликом подношења захтјева за исплату подстицајних средстава.

„Код корисника који су подносили захтјеве за регресирану меркантилну пшеницу, соју, уљану репицу, али и сунцокрет контролама парцела је утврђено да пријављене површине нису засијане тим културама“, објаснили су у Министарству пољопривреде.

Предсједник Савеза пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић каже за “Глас Српске” да политика строжих контрола засијаних површина и уопште пријављених података за добијање подстицаја дају жељени резултат.
„Бенефити подстицаја далеко су већи од ризика који носи лажно пријављивање. Такође, порасла је свијест пољопривредних произвођача, јер у претходном периоду поједине гране због пада вриједности производње не би могле опстати без подршке државе. Подстицаји су за многа газдинства били једино што их је одржавало у животу“, рекао је Маринковић.

Он је додао да је и редовност исплате подстицаја, али и већи аграрни буџет допринио томе да пољопривредници одговорније и објективније приступају подношењу захтјева за субвенције али и реализацији подстицајних средстава.

Илустрација: Већина пољопривредника је свесна да мора да доставља тачне податке

 

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача села Семберије Бошко Радић каже да је већина ратара свјесна да мора достављати тачне податке.

„Они који желе да добију новац знају да морају редовно ажурирати податке и савјесно водити сву документацију“, кратко је рекао Радић и додао да је број произвођача који су лани имали пасиван статус занемарљив.
Калкулације

Ресорни министар Саво Минић најавио је строже контроле употребе подстицаја, а Стојан Маринковић каже да сва пољопривредна удружења подржавају ту одлуку.

„Када смо били на састанку с министром у вези с распођелом аграрног буџета сагласили смо се да контроле морају бити константне и да субвенције треба да остварују они произвођачи који се истински баве пољопривредом, који не калкулишу резултатима, бројношћу грла и засијаним површинама“, казао је Маринковић.

Извор: https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Lazni-podaci-mnogo-kostaju-poljoprivrednike/766464

Srodni tekstovi

Оставите коментар