Сваки осми сунцокрет на свету је српски

Аутор: draganadpetrovic
318 посета

Производња семена је предуслов прехрамбене сигурности сваке земље. Семенарски сектор у Србији, упркос тешкој производној години, каже да ће семена за пролећну сетву бити довољно, и за домаће потребе и за извоз.Семе је стратешки производ једне државе, најважнија карика у ланцу исхране. Селекционисати биљку отпорну на хировиту климу, нискозахтевну, а високородну – циљ је и домаћих и страних семенара. Али немају исти старт.
„У централи где раде оплемењивање имају велико улагање за науку. Њихови фондови за истраживања су већи него цео фонд државе Србије за науку“, рекла је Светлана Балешевић Тубић из Семенарске асоцијација Србије.

Док су француски институт за научно истраживање ИМРА или баварски ЛФЛ не само водеће институције на националном нивоу, већ и утицајни креатори аграрне политике Европске уније, институти који у Србији производе семе играју тешку утакмицу на слободном тржишту. Упркос изазовима, постижу голове.

„У сушној сезони су наши хибриди сунцокрета показали предност у односу на друге, јер су толерантнији на сушу. Домаћи црвени и бели кукуруз показали су се најбољим за спремање силаже“, каже доктор биотехничких наука Лука Радоја.

Илустрација: У сушној сезони српски хибриди сунцокрета показали предност у односу на друге

Чињеницу да је сваки осми сунцокрет у свету српски држављанин, новосадски стручњаци посебно истичу.

„На Римским шанчевима стварају нове хибриде сунцокрета, са најновијим технологијама гајења и многе стране компаније долазе и уче код нас“, каже проф. др Драгана Латковић са Института за ратарство и повртарство Нови Сад.

У укупним трошковима узгоја њивског биља семе учествује са седам процената. Ваљало би да то учешће не расте, иако је поскупела и сама производња семена.

„Потрудићемо се да то ускладимо и могућностима пољопривредних произвођача и целокупној ситуацији“, напомиње др Жељко Каитовић са Института за кукуруз Земун Поље.

О заступљености домаћих у односу на стране хибриде и сорте на тржишту Србије нико не жели да калкулише. Незванично, Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду, заједно са Институтом у Земун Пољу, данас заузима 25 одсто тржишта семенског кукуруза.

Илустрација: Никако не сејати семе са тавана

Страни произвођачи кажу да је Србија добар домаћин, али се и они боре са конкуренцијом и чињеницом да нам наводњавање, важан фактор у семенарској производњи, није јача страна. Велики новац улажу у дигиталне алатке, глобално теже удруживању више делатности: од семена преко заштитних средстава до стручних сарадника на пољима.

„Покушавамо да будемо прави партнер пољопривредним произвођачима како у Србији, тако и у осталим земљама у којима послујемо и радимо“, каже Бранислав Аврамов из „Кортева Србија“.

Чија ће зрна покренути сејалице на пролеће – слободан је избор сваке тржишне економије, ипак за једно лобирају сви у ланцу од њиве до трпезе: да не сејемо семе са тавана.

Кажу да се вредност пољопривреде једне земље мери према употреби декларисаног семена. На тој смо скали последњи у Европи. Ситуација се може поправити, али нема још много времена.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/5036684/seme-instituti.html

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар