Иако му пољопривреда није примарно занимање, Владимир Матејин из Арадца, села надомак Зрењанина, одлучио је да се опроба у узгоју лешника. Он је један од шездесеторо појединаца којима су прошлог месеца у Новом Саду уручени уговори о суфинансирању пољопривредне производње, на основу конкурса Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство.
Владимир је, иначе, и дугогодишњи играч Фудбалског клуба АСК из Арадца, који је решио да, осим на фудбалском терену, време проводи и на пољопривредном земљишту.
Родом сам из Арадца, али због посла, а запослен сам у банкарском сектору, сада живим у Новом Саду. Због тога нисам у могућности да редовно наступам на утакмицама. Ипак, и даље сам регистрован за АСК и помажем свом клубу кад год сам у могућности. Додатни посао за који сам се одлучио, а то је узгој лешника, биће разлог више да се редовно враћам у Арадац – прича Владимир Матејин за портал zrenjaninski.com.
Он истиче да је у банкарском послу често у контакту са пољопривредницима, од којих је слушао пуно прича о узгоју воћа, поврћа и ратарских култура. Тако је и дошао на идеју о производњи лешника. На јесен ове године имаће прве засаде, а средства која је добио од Покрајине искористиће да огради парцелу.
Илустрација: Узгој лешника је све исплативији
Од родитеља сам наследио земљиште, које се налази у околини Арадца. Реч је о парцели површине 1,34 хектара. Посао са лешницима ће ми бити додатни извор прихода, а у послу ће ми помоћи и отац, који је сада у пензији. Такође, ово ће бити још један разлог више да останем у контакту са мојим родним селом, без обзира што сада живим и радим у Новом Саду – истиче Матејин.
Више предности када је реч о узгоју лешника
Према његовом мишљењу, постоји више предности када је реч о узгоју лешника. То је и превагнуло код њега када се одлучивао да започне овај бизнис.
– Предност је то што леска рађа неколико деценија и изузетно је отпорна. Такође, род се лако складишти, а имам и унапред уговорен пласман са једном фирмом од које откупљујем саднице и која ми је израдила пројекат узгоја и дала бројне стручне савете. С друге стране, мана је та што се доста чека на први род. Прве приходе могу да очекујем тек кроз пет година, а пун род тек тамо после седам – осам година – наглашава Матејин.
Наш саговорник се одлучио за узгој италијанске кондиторске сорте лешника. Овај лешник је обимом мањи од стандардног, а користи се у производњи слаткиша. Ту врсту откупљују фирме које сарађују са чувеном италијанском компанијом „Фереро“.
– Конкурисао сам у Покрајини и за добијање средстава за наводњавање, а још увек се чекају резултати конкурса. И када је реч о овом конкурсу, али и о средствима која сам већ добио, у питању је суфинансирање, што значи да део новца сам улажем. Верујем да ће се на крају све исплатити – закључује Матејин.
Извор: https://www.zrenjaninski.com/poljoprivreda/vladimir-matejin-je-odlucio-da-u-rodnom-selu-uzgaja-lesnike/
ФОТО: Pixabay
