Садни материјал за подизање засада брескве и нектарине

Аутор: draganadpetrovic
343 посета

Сејанац виноградарске брескве представља најзаступљенију подлогу за подизање засада брескве и нектарине у свету. Ради се о генеративној подлози (сејанцу) која се добија из семена узетог са одговарајућих матичних стабала.Одабрани типови виноградарске брескве за добијање семена за подлогу требало би да су добро развијени, да редовно рађају, да су им плодови уједначени и да су стабла толерантна на мраз, болести и штеточине.

Показало се да је боље семе виноградарске брескве које је добијено из плодова који касније сазревају у односу на оне који се раније беру. Препоручује се да се семе узима из плодова који сазревају по периферији круне, са стабала мађих од 20 година, која имају здраво лишће и добар здравственио статус.

Стабла заражена вирусима у принципу дају за 20-30 % мањи род и потенцијално преносе вирусе преко семена. Бербу плодова ради добијања семена требало би обавити у пуној зрелости, која обезбеђује његову најбољу клијавост. Семе приликом издвајања из плода и прања не би требало дуже држати у води (нарочито не топлој), како би се сачувала добра клијавост.

Илустрација: Стабла заражена вирусима у принципу дају за 20-30 % мањи род

Рандман у производњи семена је око 15%, док у 1 кг семена има 150-400 семенки, у зависности од крупноће. Сетва 1 ара семеништа захтева око 5 кг семена виноградарске брескве. Семе би требало да има до 15-17% влажности, и зато се просушује на промајном месту, у хладовини. Пракса је потврдила да најкрупније семе виноградарске брескве има најбољу клијавост (око 90%), у односу на средње крупно семе и оно ситно (75%) које се и не користи даље у процесу производње.

Очишћено и класирано семе се чува на константној температури (0-5 степени).ИНРА хибридни клон бадем џ бресква (ГФ 677) настао је у Француској укрштањем одређених селекција ове две врст воћака и спада у изузетно бујне подлоге (10-15% већа бујност у односу на виноградарску брескву) која је изразито толерантна на сушу и кречна земљишта (подноси и до 12% физиолошки активног креча) и на одређене врсте нематода.

Врло је хваљена подлога у Италији, где се користи за заморена земљишта, мада су регистровани и слућајеви њене осетљивости на стагнирајуће воде као и појаву превелике бујности, каснију бербу и слабу обојеност плодова брескве и нектарине у засадима у Емилији Ромањи.

Искуства из Задра и Истре су супротна (висока родност, крупан и добро обојени плод). Закључно, ова подлога је погодна за топлија подручја, оцедна земљишта добрих физичких ососбима, за системе средње густог склопа и родне, средње до слабо бујне сорте.

ГФ 677 се у продаји у Србији јавља као контејнерска садница настала размножавањем зеленим резницама или зрелим резницама, пошто се услед стерилности не може размножавати семеном.

Илустрација: Производњи зелених резница са матичних биљака

За ожиљавање зрелих резница дужине 20-30 цм, и пречника графитне оловке (8-12 мм) користи се грејање супстрата у којем су резнице пободене, док се наземни део резнице држи у мист систему и у т-режиму до 10 степени како не би дошло до активирања пупољака изнад супстрата.

Претходно се базални део третира синтетичким фитохормонима који поспешују ожиљавање (ИБА, 1500-2000 ппм-а). За ову подлогу природни потенцијал укорењивања био је највећи најприје у октобру, када је опадање листова било 50%, до најбољег одговора на укорењивање (85–95%) постигнутог у децембру, када су цветни пупољци још били у стању мировања, али су тек почели да бубре.

У производњи зелених резница, са матичних биљака од вршних летораста узимају се полузелене резнице дужине 20-30 цм током августа. На резницама се оставља 4-5 листова, а базални део им се потапа у раствор ИБА, пошто се претходно претходно изроваши одстрањивањем коре око 3 мм.

Ожиљавање се врши у лејама или контејнерима испуњеним супстратом (мешавина тресета, земљишта, перлита или вермикулита). Следи перманентно орошавање са мист-системом у одређеном временском интервалу. После 30 дана овакве резнице се обично ожиле у високом проценту (90-100 %).Калемљене подлога за подизање засада брескве и нектарине које се усталило у нашим крајевима јесте калемљење чиповањем или калемљење на зрело (простим или енглеским спајањем, на исечак).

Окулирање у исечак, изрезак или на иверчић (Chip budding) се примењује уколико кора подлоге не може добро да се одваја од дрвета. Ово може бити последица високих температура или суше, али и последица недовољног наводњавања растила подлога у периоду пре калемљења и код врста са слабијом, тј. сочном мезгром (леска, дуд).

Иако се овај поступак најпре примењивао за убрзану производњу садница брескве у току једне вегетације (чиповање подлога за брескву у јуну ради добијања садница до краја вегетације), данас се овај начин калемљења масовно примењује у српским растилима крајем лета као релативно комфорна замена окулирању под кору.

Наиме, у овој варијанти окулирања није потребно контролисано наводњавање растила ради одвајања коре код подлоге као припрема за калемљење. За извођење ове технике потребно је користити нешто развијеније младаре као извор пупољака.

На обе калем компоненте праве се полумесечасти резови (усечци и изресци) који обезбеђују захватање дела дрвета и коре, што је различито у односу на претходно описану технику калемљења. Усеци на подлози се чине на 20 цм од површине земљишта, што обезбеђује добијање садница за густу садњу воћњака. По убацивању штитића са пупољком, такође се приступа везивању калем-компонената, а тек на пролеће (по буђењу окалемљеног пупољка) врши се одстрањивање дела подлоге изнад спојног места. Код бујних подлога ово одстрањивање се може вршити у два корака (најпре на патрљак, па његово накнадно уклањање), што обезбеђује квалитетније срашћивање и бољи пријем окуланата.

Илустрација: Род и квалитет бресака у засаду зависи од квалитета садног материјала

Калемљење на зрело код брескве се изводи када се није примио калем током калемљења чиповањем услед измрзавања или из других разлога. У овој техници калемљења подлога и племка требало би да су приближно исте дебљине, где се прави 2,5-3 цм кос рез (просто) или поред тога и 4-6 мм дубок нарез „усек“ паралелно са сржи (енглеско спајање).

Просто спајање се практикује у пољу, а енглеско захтева калусирање у стратификали, па накнадну садњу у пољу. У случају када подлога и племка нису исте дебљине врши се калемљење на исечак, где се на подлози па накнадно и на калем гранчици праве исечци у виду призме, водећи рачуна да им се слојеви камбијума подударају приликом спајања.

За агротв.нет: др Дејан Маринковић, ПССС Београд

Извор: https://www.agrotv.net/sadni-materijal-za-podizanje-zasada-breskve-i-nektarine/

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар