Савет стручњака: Ђубрење и жетвени остаци

Аутор: draganadpetrovic
170 посета

На пољима после жетве усева остају значајне количине жетвених остатака. Редовно одношење жетвених остатака са њива или њихово уништавање спаљивањем на њиви без редовне примене органских ђубрива, може да буде дугорочно веома штетно. Применом искључиво минералних ђубрива може се само донекле и краткорочно ублажити штетно дејство уклањања органске материје или паљења жетвених остатака. Жетвени остаци одликују се са високим садржајем биогених елемената значајних у исхрани биљака,који се њиховим спаљивањем потпуно или делимично губе.Маса жетвених остатака може бити прилично велика. Код кукуруза на пример, она износи и до 12 т/ха , код пшенице 4-6 т/ха , сунцокрета око 4-5 т/ха , соје око 4 т/ха.Жетвени остаци попут сламе, кукурузовине, могу се непосредно заорати уз поштовање одређених правила.Слама жита садржи 0,45-0,65% N, 0,2 -0,35 % P205 и 0,90-1,60% К20. Садржај азота и фосфора у слами је сличан њиховом садржају у стајњаку, док је садржај калијума нешто увећан. Кукурузовина и остаци сунцокрета су јако богати у калијуму, лишће и главе шећерне репе у азоту и то до 1,2%. Жетвени остаци легуминоза (гајених за семе) остављају високе количине азота (0,5-0,7%), калијума и калцијума.

Илустрација: Жетва кукуруза/ ФОТО: Pixabay

При заоравању читаве количине жетвених остатака мора се знати да они имају широк однос угљеника и азота и креће се и до 100:1, што може утицати на смањење садржаја лакоприступачних биљних хранива, азота највише, и то услед интезивног развоја микроорганизама који их разлажу.

Ово у сваком случају може утицати негативно на исхрану наредних усева. Како би се зрели органски остаци брже разлагали, препорука је да се претходно уситне жетвени остаци сламе, кукурузовине, стабљике сунцокрета на 10-15 цм и распореде по њиви уз обавезну примену 0,3-0,5 кг азота на сваких 100 кг заораних биљних остатака.Примена сламе и азотних ђубрива одржава стање хумуса у земљишту на истом нивоу, као и примена стајњака.При паљењу, сва органска материја, азот и део сумпора, губе се неповратно док P, K, Ca, Mg, Fe и други микроелементи остају у земљишту у виду пепела. Многа истраживања су показала да се паљењем жетвених остатака не постиже чак ни основна жеља уништавања семена коровског биља. Појава пада хумуса у обрадивом земљишту, настала је првенствено услед спаљивања жетвених остатака, њиховог одношења са парцела, неадекватне обраде земљишта, недовољне примене органских ђубрива, ерозије и др. Заоравањем жетвених остатака не утиче се само на повећан садржај органске материје у земљишту, већ се директно утиче и на водноваздушни режим земљишта, на бољу аерацију, на повећан садржај кисеоника, а тиме и на развој кореновог система.

Илустрација: Заоравање жетвених остатака треба вршити одмах по скидању усева/ ФОТО: Pixabay

Бољим водно-ваздушним режимом, утиче се на брже процеђивање летњих падавина у дубље слојеве те мање губитке влаге испаравањем. Заоравање жетвених остатака треба вршити одмах по скидању усева, а најбољи ефекти се постижу додавањем одређене количине течних органских ђубрива преко биљних остатака. У недостатку истих од минералних азотних ђубрива је најбоље користити одговарајућу количину Урее или неког другог азотног ђубрива у зависности од pH

земљишта. Такође, применa микробиолошких препарата обезбеђују довољан број микроорганизама и на тај начин долази до брже разградње органске материје.

Мр Анка Качаревић

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар