Док Глогоњци мирују или хватају залет за нову сезону повртарења, има још оних који скидају лањски род. У овом северном селу панчевачког атара раде најпознатији повртари, већина их је већ ушла у производњу расада, док у газдинству Маринковић, поред стандардног асортимана, већ десетак година не одустају од производње такозваног кинеског купуса. Та сорта је релативно ретка на овдашњим парцелама, сасвим неправедно, каже Мирјана Маринковић, јер се може мерити са далеко популарнијим рођацима. Сезона му почиње још крајем лета, а протеже се и током зиме.
„Прошле године скидање купуса смо завршили раније, а сада му је ово лепо време продужило живот на њиви. Заправо, температурне разлике су пресудне. Кинески купус када захлади стане и не прави главицу, а како температуре порасту вегетација се настави. Зато, због топлих зима последњих година, наше парцеле су још зелене, па смо и даље у повртњаку, мада сада стварно можемо да кажемо да смо при крају. Посла имамо. Нова сезона се приближава, али ми не производимо сопствени расад, па ћемо имати малу паузу, док не почне садња у априлу”, прича повртарка из Глогоња.
Илустрација: Због топле зиме берба на њиви још траје
Маринковићи већ десетак година, поред осталих купусњача, кромпира и другог поврћа гаје и ову егзотичну врсту успешно, иако она захтева мало више пажње у заштити него домаћи купус. Иако одаје утисак нежније грађе, па и да је осетљивији на високе температуре, које су стални пратилац производње, Мирјана каже да није тако. Треба му стандардна нега, уз редовно заливање због све дужих суша.
„Ми смо одвојили око три ланца и добро нам иде. Заблуда је да је то неки егзотични купус, који код нас не би могао да успева, а баш је супротно. Добро рађа, па је и отпорнији на временске услове у односу на овде најпопуларније домаће сорте браво и потомак, јер има неколико слојева спољних листова који се одбацују, али га истовремено и штите. Ипак, ова врста купуса тражи више ангажовања у заштити. Ту не сме да се омане, мора бити редовна, а прскање је постало стална потреба. Ми воду вучемо пумпама са око 20 метара дубине, свака башта их овде има и до сада нам се није догодило да пресуши. Зато, упркос свему, купус одлично рађа, имали смо и главице од пет килограма, сада су мање, али је квалитет добар”, напомиње саговорница.
Тржиште су Маринковићи пронашли у Панчеву, Београду и у новије време у Обреновцу, а највеће муштерије су Кинези, велика заједница, нарочито у Панчеву, али ову врсту купуса узима и конкуренција на пијаци, како би употпунила асортиман. Кошта 120 динара, на велико 70, и нешто је скупљи од домаћег рођака.
„У Панчеву конкретно имамо много Кинеза, а они имају другачије навике у исхрани од нас. То нас је и нагнало да почнемо да гајимо кинески купус. Роба иде познатим купцима, који узимају на велико, од 500 килограма до две тоне, а нешто мало оставимо за пијацу, али се на тезги слабо продаје. Кинески купус је нешто између салате и купуса и згодан је јер може да буде само салата, али може и да се кува. Од наших кинеских муштерија сазнали смо да они користе целу главицу са кореном, може да послужи и за сарму, за туршију”, саветује Мирјана Маринковић.
После младог кромпира, највећи посао за глогоњске повртаре су купусњаче, карфиол, брокуле, кељ, келераба, кељ пупчар, познатији као прокељ.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/660062/jos-se-bere-kineski-kupus-u-glogonju
ФОТО: Pixabay
