Ове године парадајз је на отвореним пољима слабо родио због два велика невремена. Зато га нема пуно на пијацама и скуп је. Прво је крајем маја било леда а онда је и суперћелијска олуја поло8вином јула протутњала Србијом и навела велике штете парадајзу.
Килограм навелико зато се продаје од стотину до 120 динара. На пијацама кошта од 150 динара па навише, литар цеђеног је стотину динара, а лане се продавао за 70 динара. Кувани парадајз кошта 180 динара, а прошле године је био 150 динара
Ипак, има њива на којима су повртари успели да га сачувају и сада су у великом послу, јер је тек сада врхунац сезоне.
Вишеструки рекордер Срема и добитник награда за квалитет и укус парадајза од Новосадског сајма и Привредне коморе Србије Тихомир Бојанић из Чалме код Сремске Митровице ове године има парадајза на три јутра и каже да ће га догодине расадити на мало већој површини, четири јутра. Мада година за парадајз није обећавала, каже да ће имати добар принос – 30 тона по јутру, упркос томе што је парадајз касније сазрео, биле су му потребне још три седмице.
Свака помоћ добродошла
– Агенција за рурални развој Сремске Митровице нам помаже да сваке године одржимо манифестицији „Дан парадајза”, али, нажалост, то није довољно – каже Тихомир Бојанић. – Помоћ државе је пресудна да би се парадајз вратио на њиве Срема, треба да се заустави увоз све док има на тржишту домаћег парадајза. Тако раде у Холандији, где сам био више пута о трошку Привредне коморе Србије и семенских кућа.
– Сезона је добро почела, посадио сам расад и таман када је биљка кренула да се развија, 29. априла је ударио лед и поврће сасвим уништио. Хтео сам да га извадим и посејем кукуруз – истиче за „Дневник” Бојанић. – Међутим, са новосадског Пољопривредног факултета су ме саветовали да га не дирам већ да уз примену заштитних средстава и ручни рад спасем род. На срећу, суперћелијска олуја је половином јула заобишла моју њиву и сада је лисна маса добра, плод изванредан а цена парадајза солидна.
Он се парадајзом бави деценијама и осим што га продаје навелико, још га и прерађује, продаје цеђени и кувани по технологији коју је донео из Холандије, одакле се снабдева и семеном „чибли”. За то време, истиче, стекао је купце, али и вредне сезонске раднике који су сваке године у послу заједно са његовом супругом и сином.
Пуно је, каже, ове године уложио труда да би имао одличан род. Требало је, наглашава, доста новца за заштитна средства и куповину новог расада на местима где је лед уништио род, али улог ће му се вратити. – Подручје Срема је богом дано за парадајз, посебно села око Сремске Митровице, Чалма и Дивош, где сунца има од јутра до мрака. Добро је и земљиште, посебно ако се, као што ја то чиним, редовно ђубри стајским ђубривом – наглашава Бојанић. Прича да нема посла у пољопривреди који није радио, али да се парадајз показао као најисплативији. – Хранио сам бикове и свиње и банкротирао, сејем и соју, кукуруз, пшеницу, али од ових култура неме зараде као у парадајзу – наглашава Бојанић. – Зато би било добро када би се парадајз поново вратио на поља, као некада када га је било на више десетина хектара. Сада само нас троје у Чалми гајимо парадајз на пет, шест јутара.
З. Делић
Извор:
